, koji ima 52 godine, krenuo je ka Severnim Marijanskim ostrvima, teritoriji SAD, kako bi priznao krivicu za zaveru u dobijanju i širenju nacionalnih odbrambenih informacija - čime se završila njegova 12-godišnja pravna saga koja je uključivala sedmogodišnji boravak u tesnom londonskom ambasadi Ekvadora i petogodišnji zatvor boreći se protiv izručenja SAD-u. Nakon toga, trebalo bi da se uputi ka svojoj rodnoj Australiji.

"Ovo je nezavisna odluka koju je doneo Ministarstvo pravde, i nije bilo uključenja Bele kuće u odluku o dogovoru o priznanju krivice," rekla je Adrijen Votson, portparolka Nacionalnog saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće. Izvor blizak , koji se očekuje da dobije kaznu vremena provedenog u pritvoru, rekao je da nisu bili svesni da je Bajden možda imao bilo kakvu ulogu u konačnom rešenju slučaja.

Bajden je izrazio otvorenost za dogovor nakon što je australijski premijer Entoni Albanese izjavio u februarskom govoru pred parlamentom svoje zemlje da "dosta je bilo" i da "ovo ne može beskonačno da se vuče". Australski Dom predstavnika glasao je 86-42 da bi zatražio od SAD-a i Velike Britanije da dozvole Asanžu povratak kući.

je tokom svog mandata insistirao da se ne meša u odluke Ministarstva pravde, uključujući i visokoprofilne istrage i gonjenja koja se tiču njega samog i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Republikanci, uključujući i Trampa, tvrde da neke nedavne odluke pokazuju politički pristrasnost u korist Demokratske stranke Bajdena. U slučaju Asanža, centristi iz obe političke stranke uglavnom su podržavali njegovo gonjenje, dok su koalicija libertarijanaca, levičara i istrajnih konzervativaca argumentovali za njegovu slobodu. Saveznici Asanža i organizacije za slobodu medija tvrdili su da slučaj protiv njega preti da efektivno kriminalizuje novinarstvo.

Izvor prvog objavljivača uključivao je navodno podsticanje njegovog izvora, Čelsi Mening, tada mladog analitičara američke vojne obaveštajne službe, da procure gomile podataka o američkim diplomatskim i vojnim operacijama 2010. godine. WikiLeaks je objavio kataloge fajlova iz ratova u Avganistanu i Iraku - što je osramotilo tadašnju administraciju Baraka Obame i razbesnelo zagovornike nacionalne odbrane, koji su tvrdili da je objavljivanje nepromišljeno ugrozilo američke izvore informacija u aktivnim ratnim zonama. Kasnije je objavljeno interno komuniciranje kampanje koje je oštetilo demokratskog kandidata Hilari Klinton 2016. godine. Mening je 2013. godine dobila zatvorsku kaznu od 35 godina zbog curenja dokumenata Asanžu, ali je njena kazna ublažena od strane tadašnjeg predsednika Baraka Obame 2017. godine. Asanž je dobio azil 2012. godine od Ekvadora tvrdeći da su dve švedske optužbe za seksualne prestupe protiv njega bile podvala kako bi bio poslat u SAD. Konačno je istekao zakonski rok za te optužbe, ali je optužen u SAD-u 2019. godine kada je Ekvador povukao svoj azil.

(NY POST)

BONUS VIDEO