je, tokom posete austrijske delegacije Sarajevu 28. juna 1914. godine, pucao na nadvojvodu Franca Ferdinanda. Smrtno je ranio i njegovu suprugu vojvotkinju Sofiju od Honberga. Policajci su odmah uhvatili 19-godišnjeg Gavrila Principa, i utvrdili da je član družine koja je organizovala i izvela atentat, a kasnije je postala poznata kao „Mlada Bosna“.

Tokom suđenja, poznatog kao Sarajevski proces,

je rekao da je njegov cilj kao „jugoslovenskog nacionaliste“ - ujedinjenje svih Južnih Slovena i oslobađanje od Austrije. Atentat je bio povod da Beč reši nevolje sa Srbijom, izazvane Aneksionom krizom 1903. godine i potonjim carinskim ratom dve države. Iz Beča je u Beograd poslat ultimatum, koji je od Srbije tražio ogromne ustupke zbog navodne umešanosti organizacije „Crna ruka“ koju je predvodio Dragutin Dimitrijević Apis.

Beč je kroz Julsku krizu u događaje uvukao Nemačku, tražeći podršku za napad i garancije da se Rusija neće mešati. Kao srpski saveznik, Rusija je odmah otpočela pripreme za očekivani rat, znajući da Austrougarska želi da izbegne sudbinu Osmanskog carstva koje u Balkanskim ratovima praktično proterana s Balkana. Srbija je odbila zahteve iz ultimatuma, i Austrougarska je napala Srbiju 28. jula 1914. godine, a Francuska, Velika Britanija i Rusija su kao članice Antante do 4. avgusta ušle u rat.

UZROCI VELIKOG RATA

Austrougarska je 1878. godine, posle Berlinskog kongresa, dobila na upravljanje Bosanski vilajet, koji je i dalje zvanično ostao deo Osmanskog carstva. Kneževina Srbija je prihvatila taj sporazum i zauzvrat dobila priznanje suvereniteta od tadašnjih Velikih sila: Austrougarske, Francuske, Nemačke, Italije, Rusije i Ujedinjenog kraljevstva. Kroz tajni sporazum iz 1881. godine, ali i posle proglašenja Kraljevine Srbije 1882. godine, kralj Milan I je negovao odnose s Austrougarskom, ali je Rusija i dalje htela da uspostavi bugrasku državu.

Tokom 1908. godine, u Osmanskom carstvu se odvijao građanski rat u kojem je prevladala Mladoturska organizacija predvođena Mustafom Kemalom Ataturkom. Bugarska je iste godine proglasila nezavisnost. Austrougarska je jednostrano anektirala Bosnu i Hercegovinu, ali se povukla iz Novopazarskog sandžaka da bi izbegla sukob s uveliko oslabljenim Osmanskim carstvom. Tokom 1912. i 1913. godine usledila su dva balkanska rata kojim su Grčka, Srbija, Crna Gora i Bugarska konačno oslobođene od Osmanskog carstva, ali je Bugarska u Drugom balkanskom ratu izgubila savezništvo Grčke i Srbije, koje su već pre toga bile spremne i za mogući napad Austrougarske.

Poseta nadvojvode Franca Ferdinanda Sarajevu u junu 1914. godine bila je deo protokolarne turneje kojom je ovaj član bečkog dvora obavljao inspekciju vojnih snaga na jugu Austrougarske. Brak s vojvotkinjom Sofijom Čotek od Honberga je bio razlog zbog kojeg je Franc Ferdinand imao problem u bečkom dvoru, i zbog kojeg je morao da se odrekne nasledne titule cara da bi uopšte mogao da dođe na presto. Očekivani naslednik austrougarskog trona je, pak, imao značajan uticaj u vojnim snagama Austrougarske, i na inspekcijsko putovanje je poveo i svoju suprugu. Njegova poseta Sarajevu, kao glavnog inspektora vojnih snaga, mogla je da znači da se Austrougarsko carstvo sprema za neki novi rat. Njegova pozicija značila je da bi u slučaju rata nadvojvoda Ferdinand bio glavnokomandujući.

U nedelju, 28. juna, saučesnik u atentatu Nedeljko Čabrinović prethodno je uspeo da baci granatu ka vozilu u kojem su bili nadvojvoda i vojvotkinja, ali je ona kasno eksplodirala i ranila putnike sledećeg vozila u koloni. Posle posete guvereneru i ranjenim članovima konvoja, kolona automobila je krenula izmenjenom trasom. Gavrilo Princip je iskoristio trenutak kada je kolona stala i iz blizine ispalio dva metka iz pištolja. Nadvojvoda Ferdinand i vojvotkinja su umrli od posledica ranjavanja pre nego što im je ukazana lekarska pomoć. Sahranjeni su u zamku Arštetenu.

Gotovo odmah pošto se prenela vest za ubistvo nadvojvode, u Bosni su izbili neredi i protesti protiv Srba, a zabeležena su i proterivanja i ubistva Srba u drugim delovima Austrougarskog carstva. Suđenje za atentat održano je između 12. i 23. oktobra, a presude izrečene 28. oktobra: glavni počinioci su dobili kaznu zatvora od po 20 godina.

BONUS VIDEO