Sitacija u

je napeta od potpunog invazije Ukrajine od strane Rusije krajem februara 2022. Zapadni eksperti, mediji i ruski disidenti su spekulisali o mogućnosti pobune unutar ruskih elita i krugova Kremlja Međutim, umesto da oslabi, je ojačao svoj gvozdeni stisak na vlast. Sada, više od dve godine nakon početka invazije, takozvani "senki parlament," sastavljen od bivših ruskih parlamentaraca, poziva NATO da podrži njihovu kampanju za atentate na uticajne ličnosti unutar Putinovog režima.

"Kongres narodnih poslanika" Rusije, formiran od bivših ruskih zakonodavaca koji se protive Putinovom režimu, izneo je sedmopunktni plan za obaranje Kremlja. Njihova strategija, poznata kao uključuje apelovanje na Zapad za podršku, pozive za proširenje sankcija protiv Moskve, pružanje više oružja Ukrajini, pa čak i zagovaranje atentata. Ova opoziciona grupa tvrdi da se promena režima u Moskvi može postići samo silom, naglašavajući moralno opravdanje za upotrebu nasilja protiv Putinovih pomagača i propagandista.

"Kongres" je izložio detaljan plan za Rusiju posle , zasnovan na principima socijalne demokratije. Međutim, njihovo zagovaranje nasilnih metoda i njihove prethodne afilijacije sa ruskom političkom sistemom izazvale su skepticizam i neodobravanje među drugim opozicionim frakcijama.

Tokom konferencije u Varšavi, Ilja Ponomarev, kontroverzni bivši član Državne Dume Rusije, koji sada pripada "Kongresu," naglasio je da je uklanjanje Putina jedini način da se okonča rat u Ukrajini. Ponomarev, koji je bio jedini član Dume koji je glasao protiv aneksije Krima 2014. godine, živi u Ukrajini nakon što mu je zabranjen povratak u Rusiju. On je predvideo da će Putin biti ubijen od strane svoje unutrašnje krugove zbog opadanja podrške u Rusiji i straha od potencijalnih suđenja za ratne zločine. Nadalje, Ponomarev tvrdi da Nacionalna Republikanska Armija (NRA) može okupiti hiljade partizana u Rusiji da preuzmu oružje.

Iako Ponomarev negira podršku terorističkim metodama i nasilju nad civilima, tvrdi da ciljanje onih bliskih Putinu bi oslabilo lojalnost Kremljevih elita. Međutim, njegovo zagovaranje nasilnih metoda dovelo je do sukoba sa drugim opozicionim liderima, uključujući Mihaila Hodorkovskog i pokojnog Alekseja Navaljnog. Uprkos tome što smatra Navaljnog herojem, Ponomarev i Navaljni nisu bili saveznici, a njihove razlike su dovele do pitanja o prikladnosti Ponomarevljevog pristupa.

 

Preliminarna podrška Zapada "Kongresu" izazvala je debatu. Mark Galeoti, poznati kremljolog, upozorava na podršku grupi u kampanji za obaranje Putina, ističući potencijalne posledice takvog poteza. Upozorava da podrška ili prikazivanje podrške njihovom planu atentata može izazvati bes i neprijateljstvo umesto demokratske revolucije. Takođe, dovodi u pitanje efikasnost napora za promenu režima, izvlačeći paralele sa prošlim iskustvima u Iraku i Avganistanu.

Galeoti ističe potrebu za zapadnim silama da se angažuju u alternativnim strategijama, poput izazivanja Putinovih narativa i podsticanja emigracije talentovanih pojedinaca iz Rusije. Takođe naglašava važnost izbegavanja akcija koje bi mogle eskalirati tenzije i dovesti do odmazdi iz Moskve.