Prvi put u istoriji vizuelne umetnosti istoimena izložba, svih fotografija crkava i manastira sa teritorije opštine Bijelo Polje, biće prikazane u tom gradu u Litiji, na Petrov dan 12. jula.

 

Napomena autora: Poštovani čitaoci, tekst koji je pred Vama preuzet je iz kataloga za izložbu fotografija "

" majstora fotografije Miše Brankovića, predsednika udruženja "Ava".

Tri udruženja - „AVA“, "Savez Srba iz Crne Gore – Beograd" i "Pravoslavna fondacija", - pokrenule su inicijativu za pomoć u izgradnji kuće Kneza Miroslava. Objektiv Miše Brankovića, vrhunskog umetnika fotografije, zabeležio je sve crkve i manastire na teritoriji Opštine Bijelo Polje, koje danas možemo videti na jednom mestu.

Veličanstvena izložba sa 40 fotografija svetinja sa područja Bijelog Polja, otvorena je 30. juna u manastiru Crnča kraj Bijelog Polja. Izložba će biti i prodajna i to je ujedno i početak akcije na pomenutoj izgradnji kuće kneza Miroslava, koja treba da se izgradi tik uz ogradu hrama svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju, gde je najlepša srbska knjiga,

, bila napisana. U veličanstevnoj atmosferi drevne nemanjićke svetinje, manastira Crnča, koja je pola godine bila i sedište srbske arhiepiskopije u vreme Arsenija Sremca, izgledalo je kao da se ponovo rađa saborni duh elitnih vekova srbske istorije. Pored autora izložbe brata Miše Brankovića, na otvaranju su besedili i Željko Čurović u ime i moja malenkost u ime PF, kao i akademski slikar Milutin Obradović. Izložbu je otvorio naš domaćin, protojerej-stavrofor Siniša Janković iz Bijelog Polja. Narednih dana publikovaćemo još nekoliko tekstova vezanih za ovu izuzetnu izložbu i izuzetnu akciju - izgradnju kuće Humskog kneza Miroslava u Bijelom Polju...

 

Da bi mladi srbski naraštaji mogli izabrati prave orjentire i uopšte opstati u ovom vremenu kada “zapadni humanisti sa bičem u ruci” posle poslednjeg genocida nad Srbima od 24. marta do 10. juna 1999. godine, nastavljaju sa kažnjavanjem Srba do njihovog potpunog ili uništenja ili preumljenja, oni moraju poznavati svoju istoriju. Ne kao puki zbir nekakvih faktografskih činjenica, već kao duhovni sadržaj zbog kojeg su se nadimale grudi i snažile mišice u neprekidnoj borbi za Krst Časni i slobodnu zlatnu, tokom vekova krstonosne srbske istorije. Pre svega, da na pravi način shvate Njegoševe reči, da “nad svom ovom grdnom mješavinom, opet umna Sila toržestvuje”. A to toržestvo umne Sile nije ništa drugo nego Promisao Gospodnja o čoveku, jer Tvorac čovekov je svakako i Tvorac istorije.

 

Sveti vladika Nikolaj je napisao da je Sveti Sava najlepše srbsko dete darovano Bogu i najlepša srbska ličnost kroz koju se Bog pokazuje srbskom rodu. Ovu misao svetog vladike mogli bi preneti i na jedinstvenu knjigu u srbskom rodu, na Jevanđelje njegovog strica Miroslava, najlepšu srbsku knjigu koju je srbski rod darovao Bogu, a istovremeno i knjigu kroz koju Bog vekovima pokazuje ljubav prema srbskom rodu. Svetlost Istine Hristove koja je preko Svetog Save proniknula u milione srbskih srca i obasjala srbsku zemlju neprolaznom svetlošću i svetošću, doživela je i materijalno ovaploćenje u mnogobrojnim nemanjićkim svetinjama, letopisima, epskim pesmama, narodnim bajkama, srbskom hrišćanskom folkloru, Krsnoj Slavi… – svemu onome što jednim ustima i jednim srcem slavi Hrista u rodu srbskome, a što je obuhvaćeno jednim imenom - Svetosavljem.

 

U trenutku kada se oseća gubitak duhovne moći

, u trenutku kada se i u Vizantiji osećaju degenerativni procesi, kada se oseća da je potrebno nešto novo, Gospod preko ovog Svog velikog ugodnika pokreće čitav rod srbski na izgradnju nove kulture, kao dela nove Pravoslavno-slovenske civilizacije, koja će vekovima biti stub Pravoslavlja na Balkanu, predstraža Svete Rusije i prva odbrana Pravoverja u svim zlikovačkim pohodima Zapada na Istok. I plodovi su neverovatni, takav niz svetilnika vere Pravoslavne iznedrilo je srbstvo u tim elitnim vekovima svoje istorije. Arsenije, Jevstatije, Sava II, Danilo Humski,… - ređa se niska velikih Arhijereja na čelu Crkve Svetosavske. Nemanja, Stefan Prvovenčani, Kralj Milutin, Kralj Stefan Dečanski, Car Dušan,… - ređa se niska blagovernih vladara svetosavske države svetih Nemanjića.

Na žalost, posle oslobođenja od Turaka, umesto ohristovljene svetosavske prosvete Nemanjića, koja je kulturno-prosvetnu i državnu moć Srbije dovela do neponovljivih visina, srbska država uvodi novu vrstu prosvete, potpuno stranu srbskom pravoslavnom svetosavskom duhu i dolazi do, katastrofalnog po Srbe sukoba Crkve i škole. Tako i srbska prosveta prihvata sve gadosti degenerisane evropske “prosvećenosti”, koja obznanjuje da je čovek postao od majmuna. Potom, u srbofobnoj „titoslaviji“ smo doživeli i direktan progon Crkve (proterivanje Bogoslovskog fakulteta sa univerziteta, državno protežiranje raskola u SPC, zabranu izlaska iz manastira našem Avi Justinu itd.). Međutim, kako kaže naš narod – čovek snuje, Gospod odlučuje. Ava zatvoren u manastiru stvara dela besmrtna u slavu Boga i roda svoga svetosavskoga.

 

Hristolika duša Srbinova uramljena je u Svetosavlju i izlazak iz tog rama, za svakog Srbina znači samoubilački skok u civilizaciju koja je na samrti. To treba sa znaju i pamte srbska deca, naši vladari nisu ostavili potomstvu divljačke zadužbine u vidu sto ubijenih za jednog ili u vidu streljanja dece, nego su potomstvu ostavljali zadužbine koje spadaju u najveća dostignuća ljudske civilizacije. Da naša deca znaju da smo imali kodifikovano pismo i veličanstvenu književnost na svom jeziku vekovima pre „kulturnih“ evropskih naroda, da smo imali Belog anđela koji gleda sa svoda crkve na grob našeg duhovnog roditelja, da smo imali najlepšu knjigu u vremenima kada su mnogi evropski vladari bili nepismeni. Da znaju da su nam naši preci ostavili sve što je potrebno da postanemo nosioci Istine Hristove, da postanemo Novi Izrailj utemeljen ne na Zakonu, nego na Blagodati. I da naša deca znaju da Gospod ne zaboravlja dela onih koji Gospoda Proslavljaju i ne dozvoljava da njihova dela budu uništena i zaboravljena. I da čuvaju jedinstvo svog roda, ali to jedinstvo mora biti u Istini, a ne u laži. Uostalom, na jedinstvo nas upućuje i naš grb sa četiri slova „S“ ali nikada ne smemo zaboravljati da ta četiri slova ne stoje na pustom mestu, nego oko Krsta Hristovog.

Jedno ogromno duhovno bogatstvo Srbadije isijava i iz sjajnih fotografija majstora fotografije brata Miše Brankovića čiji je objektiv zabeležio toliko veličanstvenih projava duhovnosti Srbinove kroz vekove.

Bonus video:

 

 

Alo/