„

je na žalost postala smisao postojanja i političke borbe brojnih političkih subjekata u Crnoj Gori. Reagovanja iz Hrvatske dobrim delom su podstaknuta upravo tim narativom iz Crne Gore. Izglasavanjem rezolucije o Jasenovacu parlamentarna većina i zvanična Crna Gora pokazali su svoj antifašistički i antinacistički karakter“, kazao je Zogović.

On dodaje da su protivnici rezolucije procenili da je ta tema odlična prilika da dodatno naglase i potvrde svoje antisrpske stavove.

„Da potvrde da je „traktorijada“ i dalje opcija, samo ako ih zapadne. Treći su se priključili drugima u narativu i nadi da će uspeti zajedničkim snagama da ubede Brisel da odigra na njih, da uspori evropski put Crne Gore i time stvori ambijent za pad Vlade, nove izbore i formiranje novih pokreta i stranaka. Očekivali su od

da pomogne rušenju parlamentarne većine koja je isporučila rezultate u integracionom procesu koji su se čekali decenijama. Naivno. Da ne govorimo koliko tek daleko od državničkog pristupa i držanja. Umesto da se Crna Gora ujedini u osudi najgorih tekovina fašizma i nacizma ovog puta se podelila na antifašiste i na antisrbe. Da, da, na antisrbe kojima ni svirepo ubijanje više stotina hiljada dece, žena i ljudi na više od pedeset najsvirepih načina u sistemu logora NDH za vreme drugog svetskog rata nije dovoljan argument da podrže jer se radi o srpskim žrtvama“, zaključio je Zogović.

Bonus video: