U međuvremenu, grčki ministar odbrane Nikos Dendijas objavio je na svom iks nalogu da su i

, Bugarska i Rumunija odlučile su da stvore koridor vojne mobilnosti.

Prvi koridor će se protezati od Italije preko Albanije i Severne Makedonije do Bugarske, sa ciljem da se ubrza kretanje vojne opreme tokom vežbi i potencijalnih sukoba.

Drugi koridor uključuje integraciju četiri luke i njihove odgovarajuće infrastrukture i mreže. Povezaće Solun i Aleksandropolis u Grčkoj sa Varnom u Bugarskoj i Konstancom u Rumuniji – četiri strateški važna grada za

zbog njihove blizine istočnim granicama Alijanse.

Pored toga,

, koja pokriva površinu od 30 kvadratnih kilometara sa preko 10.000 pripadnika vojnog i civilnog osoblja. Deo Ramštajnovog osoblja će uskoro biti prebačen u bazu na obali Crnog mora, pošto se koalicioni interesi sve više pomeraju ka istoku kao odgovor na „rusku pretnju“.

Potpisanim pismima o namerama države se obavezuju da preduzmu sve odgovarajuće mere kako bi obezbedile obezbede maksimalnu fleksibilnost i vojnu mobilnost NATO trupa na svojim teritorijama u cilju podrške sprovođenju agende Alijanse za odvraćanje i odbranu u evroatlantskom području. Cilj je da se birokratske prepreke minimalizuju, a prelazak graničnih prelaza olakša, posebno tokom kriznih situacija i sukoba.

Najveći izazovi za NATO trupe trenutno su različiti nacionalni granični propisi, ograničen transportni kapacitet i neefikasan sistem za razmenu informacija. Štaviše, transportna infrastruktura je manjkava a nekad i nepostojeća.

Zato će ovaj sporazum kažu, služiti ne samo misijama NATO-a, već i onima unutar Evropske unije.

- Potpisivanje Pisma o namerama ide u prilog viziji Albanije za Koridor osam kao i master projektu izgradnje NATO pomorske baze u Porto Romanu, koja će služiti kao glavna kapija ka Zapadnom Balkanu i dalje, ka Crnom moru, piše „Kosovo onlajn“ pozivajući se na „Albanijan post“.

Britanski „Telegraf“ nedavno je izvestio da NATO razvija višestruke kopnene koridore, putem kojih bi, u slučaju velikog evropskog kopnenog rata sa Rusijom, na prve linije fronta prebacivao američke trupe i oklopna vozila.

Prema planovima Alijanse, ko NATO snage koje ulaze u Evropu iz Holandije budu pogođene ruskim bombardovanjem ili ukoliko budu uništene luke u severnoj Evropi,

Alijansa će se fokusirati na luke u Italiji, Grčkoj i Turskoj. Odatle bi vojska kopnom mogla da prelazi preko Slovenije i Hrvatske do Mađarske, koja deli granicu sa Ukrajinom.

Slični planovi postoje za transport snaga iz turskih i grčkih luka preko Bugarske i Rumunije do istočnog krila alijanse, a kako je britanski „Telegraf“ pisao izrađuju se i planovi za transport trupa preko luka na Balkanu, kao i kroz Norvešku, Švedsku i Finsku.

U zajedničkoj deklaraciji članica Alijanse objavljenom na sajtu NATO-a nakon samita u Vašingtonu, rečeno je da su regioni Zapadnog Balkana i Crnog mora od strateškog značaja za Alijansu i da NATO ostaje snažno posvećen njihovoj bezbednosti i stabilnosti.

- Ostajemo posvećeni kontinuiranom angažovanju NATO-a na Zapadnom Balkanu, uključujući i preko kosovskih snaga (Kfor) koje predvodi NATO… Dalje ćemo pratiti i procenjivati razvoj događaja u regionu sa posebnim fokusom na pretnje našoj bezbednosti i potencijalne mogućnosti za bližu saradnju sa našim partnerima u regionu. NATO podržava evroatlantske težnje zainteresovanih zemalja u ovom regionu, navodi se u deklaraciji.

BONUS VIDEO