„Inače, braća Đukanović su u tom kriminalnom svetu bili poznati kao veoma drski, opasni i beskrupulozni, i da su neretko znali da koriste poluge vlasti koje su kontrolisali za rešavanje problema sa konkurentima ili neposlušnim partnerima u poslu. Dok je imao vlast, njihovi neprijatelji iz kriminalnog miljea su procenjivali da je rizik nekog atentata ili drugog terorističkog akta preveliki i nije bilo pretnji koje su se mogle karakterisati kao realne i ozbiljne“ – kaže Medojević.

Dodaje da sada kada Đukanovići direktno ne kontrolišu poluge vlasti, a kada su međunarodne istrage destkovale DPS bezbednosni sektor i gde je većina njihovih privatnih operativaca u zatvoru, verovatno da su neke neprijateljske strukture, koje su u prošlosti bile oštećene od strane DPS mafije, počele planiranje napada i osvete.

„Mene je malo začudila informacija da se radi o albanskim narko kartelima sa Kosova, jer su Đukanovići i njihovi operativci imali prijateljske, takoreći bratske odnose sa vodećim narko bosovima sa Kosova,

i braćom Osmani, sa kojima su se intenzivno privatno družili… Posebno kod njihovog glavnog jataka za BIH Fahrudina Radončića“ –  naglašava Medojević i podseća da se Naser Keljmendi javno hvalio u intervju za "TV Vijesti" da su mi Đukanovići prijatelji i da je svim srcem, finanijski i logistički podrzao obnovu crnogorske nezavisnosti 2006. godine

Medojević dalje navodi da je jedan od braće Osmani (Feliks) godinama boravio u Crnoj Gori i uživao u zaštiti Đukanovića i crnogorskih službi bezbednosti, te da su i jedni i drugi preko svojih paravan firmi ulagali prljavi novac u biznise sa nekretninama u Crnoj Gori.

„Očigledno da je došlo do nekih novih situacija i da

za neke svoje gubitke ili probleme duže Đukanovića i on je sada u realnom problemu.

Imajući u vidi zakonska rešenja, a i faktičko stanje i uzroke i motive bezbednosnih problema Đukanovića, Vlada nema nikakvu ni zakonsku, ni političku, ali ni moralnu obavezu da pojačava obezbeđenje građanina Đukanovića, jer je on u problem ušao kao šef kriminalne organizacije, a ne kao Premijer ili Predsendik države, baveći se svojim ustavnim ovlašćenjima i štiteći interese države i građana“ – stava je lider Pokreta za promjene.

Medojević navodi i da kad je jednom pitao

kao Ministra pravde na sednici odbora za bezbednost, šta je država uradila da zaustavi rat narko klanova, koji je tada bio tek na početku, odgovorio mu je da država nije dužna da štiti bezbednost kriminalaca.

„Ako je to bio stav Vlade DPS tada, mislim da treba da budu isto tako principijelni i kada je bezbednost Đukanovića u pitanju.

Službe bezbednosti treba da rade svoj posao i spreče izvršenje krivičnih dela na štetu lične bezbednosti Đukanovića , kao i svakog drugog grafjanina, a u saradnji sa našim međunarodnim partnerima i da procesuiraku organizatore, finansijere i izvršioce tog krivičnog dela.

Đukanović, imajući u vidu niegovo bogatstvo koje se meri milijardama ima dovoljno novca, više nego ANB i Uprava policije da sebi organizuje obezbeđenje koje će štiti njegovu i bezbednost njegove porodice.

Imajući u vidi sve šta se preko Crne Gore dešavalo u vreme vladavine Djukanovica i DPS, možda je ZIKS i Spuž trenutno najbolje rešenje za Đukanovića“ – zaključuje Nebojša Medojević.