Muhamed Bar , 24-godišnjak s Daunovim sindromom i autizmom, živeo je u Shejaiji ,

. Porodica ga je uvek podržavala u izazovima, od maltretiranja u školi do zastrašujućih zvukova rata.

stanje značilo je da se uvelike oslanjao na svoju porodicu, posebno na majku Nabilu Bar, koja se brinula za svaku njegovu potrebu.

Dana 27. juna,

naredile su stanovnicima Shejaije da se evakuišu dok su progonili borce Hamasa. Bari, iscrpljeni od evakuacija, već su potražili utočište na brojnim mestima, no opet bi se ponovo suočili s bombardovanjem. Morali su se skrivati ​​u različitim delovima svoje kuće kada su se borbe pojačale, često tražeći zaklon u kupatilu tokom intenzivne pucnjave.

Za Muhameda, rat je značio trpljenje glasnih i nasilnih zvukova bez razumevanja. Često je izražavao strah i paniku, govoreći: "Bojim se, bojim se", i tražeći utehu od svoje porodice.

Prema izveštaju BBC-a,

je izvršio raciju u kući porodice Bar 3. jula. Nabila se seća da je čula vojnike i borbenog psa kako provaljuju. Pokušala je da zaštiti Muhameda, preklinjući vojnike da drže psa podalje od njega, ali pas je napao Muhameda, ujedajući ga za grudi i ruku.

"Rekla sam im: 'On je invalid, invalid. Smiluj mu se, on je invalid. Drži psa dalje od njega'", rekla je Nabila.

Muhamed, nesposoban u potpunosti da shvati šta se događa, promrmljao je "Ne, ne, ne' pokušavajući potapšati psa po glavi u znak pokornosti". Pas ga je nastavio kidati dok je krvario. Vojnici su na kraju premestili Muhameda u drugu sobu i pokušali da mu zaleče rane.

Porodica je bila razdvojena i nisu mogli da vide šta mu se događa. Nabila se seća kako su vojnici obećali da će dovesti vojnog lekara da leči Muhameda.

"Odveli su ga, smestili u posebnu prostoriju i zaključali vrata. Hteli smo da vidimo šta mu se dogodilo. Želeli smo da vidimo Muhameda, da vidimo šta je s njim", rekla je Nabila.

Nakon nekoliko sati, porodica je bila prisiljena da napusti kuću pod pretnjom oružjem, ostavljajući Muhameda iza sebe. Dvojicu njegove braće vojska je uhapsila i nisu puštena. Porodica se sklonila u bombardovanu zgradu i vratila se sedam dana kasnije kako bi pronašla Muhamedovo telo.

Jibrel, Muhamedov brat, snimio je scenu svojim telefonom, pokazujući krv oko Muhameda i podvez na njegovoj ruci, što ukazuje na pokušaj zaustavljanja krvarenja. Tačan uzrok Muhamedove smrti ostaje nejasan, kao i ono šta mu se dogodilo nakon što ga je njegova porodica poslednji put videla.

Zbog sukoba koji su trajali, njegovo telo je pokopano u uličici između kuća bez obdukcije ili smrtovnice. Porodica zahteva istragu, ali s obzirom na to da se sukobi nastavljaju, neizvesno je kada će se i hoće li se to dogoditi. Za Nabilu su ostala strašna sećanja na sinovljevu smrt. Stalno zamišlja napad psa i krv koja teče iz njegove ruke, ističući da je to slika koja je ne napušta.

BONUS VIDEO