Projektil je eksplodirao ispred objekta u kojem je Hanije odsedao. Međunarodni mediji objavili su da je

lokacija praćena preko mobilnog uređaja, kompromitovanog putem aplikacije Votsap. Pored toga, Telegram kanal blizak ruskim bezbednosnim snagama Operativnije svodki, javio je da je do kompromitacije došlo tokom komunikacija između službe bezbednosti jermenskog premijera i Hanijevog obezbeđenja, tokom priprema za bilateralni sastanak u Teheranu.

U tom kontekstu se pominje bliska povezanost jermenskog sekretara za nacionalnu bezbednost Armena Grigorijana sa institucijama Sjedinjenih Američkih Država. Nameće se zaključak da su određene osobe bliske jermenskom premijeru ili sarađivale sa operacijom kojom su rukovodili CIA i MOSAD ili su u njoj slepo iskorišćene. Podsetimo, i Pašinjan i Hanije doputovali su u iransku prestonicu da prisustvuju ceremoniji inauguracije novoizabranog predsednika Irana Masuda Pezeškijana. Očekivao se i sastanak Pašinjana i Hanije, tokom kojeg je lider Hamasa planirao da izrazi zahvalnost jermenskom rukovodstvu što je priznalo nezavisnost Palestine. U vezi sa Hanijevim atentatom Jermeniju je pomenuo i američki „Radio Liberti“, pozivajući se na ruske izvore.

Postoji i nezvanična verzija atentata: eksplozivna naprava je unapred postavljena u Hanijevoj rezidenciji uz pomoć izraelskih agenata u Iranu. Međutim, u ovom slučaju ostaje nejasno kako su organizatori atentata znali kada tačno da aktiviraju uređaj. Moguće je pretpostaviti i da su ovu verziju događaja u informativni prostor ubacile zapadne obaveštajne službe, kako bi pomogle Iranu da sačuva obraz i smanji odmazdu sa napada punih razmera na kontrasabotažu.

Kako god, Iran, koji je odmah obećao napad neviđenih razmera na Izrael, sada je u izuzetno teškoj poziciji. Iranska propagandna mašina stvorila je velika očekivanja, ali nakon oštrih reči iranskih lidera i brojnih pretećih video snimaka koji su preplavili društvene mreže, nije usledila nijedna stvarna akcija. Ovo se doživljava kao slabost kako unutar zemlje tako i širom regiona. U tom kontekstu, kredibilni zapadni mediji kao što su Vašington Post i Politiko redovno insinuiraju da se Iran predomislio o napadu na Izrael i da razmišlja o blažim merama odmazde.

Iransko rukovodstvo je možda bilo prinuđeno da promeni svoj stav nakon upozorenja

i Vašingtona. Američka vojska je značajno povećala svoje prisustvo na Bliskom istoku, dok su arapske zemlje, Irak i Jordan na primer, nagovestile da će zatvoriti svoj vazdušni prostor za prelet „bilo kakvih projektila“ iz trećih zemalja. Očigledno je da se ovde misli pre svega na iranske rakete. Pored toga, Amerikanci su povećali svoje prisustvo na jermensko-iranskoj granici, o čemu svedoče dva leta transportnih aviona Boeing C-17 američkog vazduhoplovstva za Jermeniju 3. i 4. avgusta. Jermenija možda ne želi da učestvuje u američkim akcijama protiv Irana, ali Vašington ima efikasne načine ubeđivanja svojih jermenskih partnera. Pominjanje Jermenije u kontekstu  eliminaciju Ismaila Hanija na „Radio Libertiju” je suptilan nagoveštaj Jerevanu u vezi sa okolnostima ovog događaja.

Dakle, s jedne strane, sposobnost Irana da uzvrati Izraelu je ograničena. Sa druge strane, Islamska Republika suočena je sa teškim izborom: ili da napadne Izrael rizikući rat punog obima, ili da se povuče sa tvrde linije, što bi oštetilo imidž Irana kako unutar zemlje, tako i u regionu. Stoga Teheran pokušava da pronađe „srednju liniju“, ne ulazeći direktno u rat sa Izraelom, već gura svoju „proksi“ organizaciju Hezbolah u prvu liniju fronta sa Izraelom. Sudeći po reakcijama lidera Hezbolaha šeika Nasralaha, koji je otvoreno pozvao Iran da se u potpunosti vojno angažuje protiv Izraela, u Libanu nisu oduševljeni oklevanjem iranskih vlasti.

U međuvremenu, u arapskom segmentu društvenih mreža sve je prisutnija Čerčilova čuvena fraza: „Onaj ko bira između rata i sramote dobija i rat i sramotu“. Ova nedelja će pokazati da li iskusna iranska diplomatija može da se snađe u ovoj dilemi, izbegavajući i rat i sramotu.

BONUS VIDEO