U proteklih deset godina samo je jednom zabeleženo više smrtnih slučajeva u julu - 2015. godine, kad se Mediteran takođe susreo s ekstremnim toplotnim talasima.

Stručnjaci smatraju da su glavni razlozi za to, naverovatnije,

"To je logična posledica, naime toplotni talasi ove godine su bili neuobičajeni, imali smo mi i pre vruća leta, ali ove su godine karakteristike bile i vruće noći. Tamo negde od 1960. do 1980. temperature noću su bile između 15 do 19 stepeni", izjavio je za HRT Branimir Kutuzović Hakenberger s Odeljenja za biologiju Univerziteta "J. J. Štrosmajer" u Osijeku.

Prema podacima koje je objavio DZS, u julu ove godine preminulo je 4.509 osoba, dok ih je tokom istog meseca prošle godine preminulo 3.993, prenosi portal Indeks.

Broj hitnih intervencija ne pada ni noću - samo sinoć ekipe Hitne pomoći u Zagrebu imale su pet reanimacija, a tokom dana beleže od pet do 10 intervencija zbog vrućina.

"Najveći deo posla odrađujemo vezano uz naše hronične bolesnike, srčane, plućne, dijabetičare. Imamo dosta onkoloških bolesnika, ima i infarkta. Nemamo statistiku", rekao je dr. med. spec. Darko Sinjeri s Nastavnog zavoda za hitnu medicinu Grada Zagreba.

Kako Indeks navodi, prema studijama, Hrvati najviše u Evropi umiru zbog vrućina, a to se objašnjava i podatkom da su među tri najstarije nacije u Evropi što znači da "zakoni biologije nisu na njihovoj strani".

(Tanjug)

BONUS VIDEO