Nedavno je brazilski novinar Pepe Eskobar u intervjuu za YouTube kanal Dialogue Works izneo zanimljive tvrdnje o odluci Zapada da ne dozvoli Ukrajini korišćenje dalekometnog oružja za napade duboko unutar Rusije.
Prema Eskobaru, ova odluka je doneta nakon što je ruski predsednik

dao upozoravajuću izjavu o mogućim posledicama takvog poteza.

Eskobar smatra da je Zapad „ustuknuo“ nakon kratkog

intervjua na ulicama Sankt Peterburga, gde je ruski lider direktno poručio da će Rusija odgovarajuće reagovati ako NATO promeni samu prirodu sukoba u Ukrajini.

Brazilski novinar tumači ovu izjavu kao nagoveštaj da bi Zapad u tom slučaju direktno ušao u rat sa Rusijom.

Prema Eskobarovom mišljenju, kada su

reči doprle do visokih zvaničnika u Pentagonu, doneta je hitna odluka da se Oružanim snagama Ukrajine (VSU) ne dozvoli da koriste isporučeno dalekometno oružje za napade duboko unutar ruske teritorije.

„Očigledno je da su u Vašingtonu čuli ovu poruku. Ne nužno sam Bajden, već predstavnici Pentagona koji se bave vojnim pitanjima. Zato nisu dali zeleno svetlo za korišćenje dalekometnog oružja protiv ciljeva unutar Rusije, poput ATACMS-a“, pojasnio je Eskobar.

je 12. septembra izjavio da zemlje NATO-a razmatraju ne samo mogućnost da Ukrajina koristi zapadno dalekometno naoružanje, već i direktno učešće u sukobu u Ukrajini.

Predsednik je napomenuo da kijevski režim već napada rusku teritoriju dronovima i drugim sredstvima. Međutim, kada se govori o korišćenju visokopreciznog oružja velikog dometa zapadne proizvodnje, treba razumeti da su takve operacije moguće samo uz učešće vojnog osoblja zemalja NATO-a, objasnio je Putin.

Ruski lider je istakao da samo NATO stručnjaci mogu da unose podatke o letnim zadacima u raketne sisteme. Osim toga, takvi napadi podrazumevaju korišćenje obaveštajnih podataka sa satelita, kojima Ukrajina ne raspolaže, dodao je on.

Putin je naglasio da bi direktno učešće Zapada u sukobu u Ukrajini suštinski promenilo njegovu prirodu i značilo bi da članice NATO-a – SAD i evropske zemlje – ratuju sa Rusijom. Moskva će donositi odluke na osnovu pretnji sa kojima se suočava, zaključio je Putin.

Eskobarove tvrdnje i Putinova izjava bacaju novo svetlo na složenu dinamiku sukoba u Ukrajini i ulogu zapadnih sila. Ovo ukazuje na osetljivu ravnotežu koju NATO i Rusija pokušavaju da održe, istovremeno štiteći svoje strateške interese.

Odluka da se ne dozvoli Ukrajini korišćenje dalekometnog oružja za napade duboko u Rusiji mogla bi se tumačiti kao pokušaj da se izbegne dalja eskalacija sukoba.

Međutim, važno je napomenuti da su ovo samo interpretacije i analize, a stvarni procesi donošenja odluka unutar NATO-a i zapadnih vlada ostaju nepoznati javnosti.

Ipak, ovakve izjave i analize doprinose boljem razumevanju složenosti geopolitičke situacije oko ukrajinskog sukoba.

Pitanje isporuke i korišćenja dalekometnog oružja ostaje jedno od ključnih u kontekstu podrške Zapada Ukrajini. Dok Kijev kontinuirano traži naprednije sisteme naoružanja, zapadne zemlje moraju pažljivo odmeriti potencijalne koristi i rizike takvih isporuka, uzimajući u obzir moguće reakcije Rusije i potencijal za širu eskalaciju sukoba.

Ova situacija naglašava potrebu za pažljivom diplomatijom i strateškim promišljanjem svih uključenih strana.

Dok se sukob u Ukrajini nastavlja, međunarodna zajednica ostaje fokusirana na pronalaženje načina za deeskalaciju tenzija i postizanje mirnog rešenja, istovremeno balansirajući različite geopolitičke interese i bezbednosne zabrinutosti.

(Alo/Webtribune.rs)

BONUS VIDEO