Nedavno razmatranje Izraela o napadu na

kao odmazdu za iranski raketni napad ranije ove nedelje izazvalo je potrese na tržištima i podiglo zabrinutost zbog potencijalnog uticaja rata na Bliskom istoku na globalnu ponudu , prema različitim stranim medijskim izvorima, uključujući i Financial Times.

Potencijalne posledice podrivanja koji iznosi barem 1,7 miliona barela dnevno, izazvale su brige o stabilnosti globalnih energetskih tržišta. Osim toga, mogućnost iranskog odmazde protiv rivalnih izvoznika nafte u regionu mogla bi dovesti do ciklusa napada, potencijalno pokretanje naglog rasta cena nafte i ponovno zapaljivanje inflacije samo nekoliko nedelja pre američkih izbora, upozoravaju analitičari.

Iako mogućnost izraelskog napada na visi u vazduhu, postoje ublažavajući faktori koji ukazuju na određenu otpornost na tržištu. Neizvesnost oko toga da li će Izrael zaista ciljati iranske naftne objekte istaknuta je od strane predsednika SAD-a Joe Bidena, koji pažljivo prati situaciju kako se približava kraju svog mandata. Izveštaji ukazuju da je Izrael razgovarao o mogućim napadima na iransku naftnu i gasnu industriju sa svojim američkim saveznicima, dalje komplikujući geopolitički pejzaž.

U slučaju izraelske vojne akcije, analitičari očekuju agresivniji odgovor u poređenju sa prethodnim incidentima, potencijalno fokusiranje na ključne iranske naftne i gasne resurse. Strateški značaj iranskog energetskog sektora kao finansijskog oslonca za militantne regionalne grupe koje podržava Iran dodaje još jedan sloj kompleksnosti situaciji.

Fokalna tačka iranske energetske infrastrukture je izvozni objekat na Harg ostrvu, odgovoran za preradu oko 90% iranskih isporuka sirove nafte. Koncentracija infrastrukture na Harg ostrvu nosi značajne rizike, a nedavna evakuacija tankera sa tog područja nakon iranskog raketnog napada na Izrael ističe povećane tenzije i potencijalne ranjivosti.

Istoriski kontekst iračko-iranskog rata, u kojem je Bagdad pretio da će ciljati objekte na Harg ostrvu, podseća na potencijalne rizike povezane sa ciljanjem takvih ključnih čvorova iranskog naftnog sektora. Međutim, mogućnost izraelskih napada koji se proširuju izvan Harg ostrva na druge značajne energetske mete, kao što su rafinerija Abadan i naftni terminal Mahshahr, mogla bi dalje eskalirati situaciju.

Spekulacije i neizvesnosti u bogatom naftom regionu već su uzdrmali naftna tržišta, sa globalnim referentnim cenama nafte (Brent) koje su ovog tjedna skočile za osam posto zbog dešavanja na Bliskom istoku. Očekuje se da bi uspešni izraelski napadi na iranske naftne resurse gurnuli cene iznad 85 dolara po barelu, uz mogućnost značajne iranske odmazde koja bi dodatno pogoršala situaciju.

Uticaj rasta cena sirove nafte na cene benzina mogao bi imati političke posledice, posebno pred predstojeće američke predsedničke izbore. Međutim, relativna stabilnost cena barela i postojanje strateških rezervi nafte, uz povećane kapacitete za proizvodnju članica OPEC+, pružaju određenu sigurnost usred povećanih tenzija.

Evoluirajuće dinamike u regionu, uključujući revidirane diplomatske odnose između Rijada i Teherana, dodale su slojeve kompleksnosti situaciji. Dok potencijalne prekide u snabdevanju nafte iz Irana i dalje predstavljaju zabrinutost, strategijske zalihe i proizvodne mogućnosti ključnih igrača nude neke odbrane od naglih skokova cena.

Dok svet pažljivo prati dešavanja na Bliskom istoku, potencijal za punokrvni sukob i njegove globalne implikacije naglašavaju potrebu za diplomatskim naporima radi smanjenja rizika i održavanja stabilnosti na energetskim tržištima.

(Jutarnji)

BONUS VIDEO