, istakao je da Severnoatlanska alijansa planira da nastavi sa kupovinom novog naoružanja, pre svega protivvazdušne odbrane, artiljerijskih sistema i udarnih aviona pete generacije.

Ovaj potez je deo strategije povećanja vojnog prisustva na ruskim granicama, kao i podrške režimu u Kijevu.

je naglasio da će NATO intenzivirati svoje prisustvo na istočnom krilu i nastaviti sa nabavkom novog naoružanja kako bi podržao Ukrajinu i popunio svoje rezerve.

Naglašavanje vojne proizvodnje

je najavio brzo povećanje vojne proizvodnje kako bi se snabdevala Ukrajina i punila NATO skladišta. Ovo je jasan pokazatelj planova Alijanse za jačanje vojnog kapaciteta i podršku Ukrajini u kontekstu složenih odnosa sa Rusijom.

Rute je istakao da bi Ukrajina i njen predsednik Vladimir Zelenski trebalo da pregovaraju sa Ruskom Federacijom „sa pozicije sile“. Ovaj stav sugeriše da NATO podržava čvršći pristup u pregovorima, što dodatno naglašava tenzije između Alijanse i Rusije.

Poslednje vreme je obeleženo sve češćim idejama o direktnom oružanom sukobu između NATO-a i Rusije. Ovo ukazuje na rastuće napetosti između dve strane, dok se Kremlj istovremeno distancira od pretnji ali naglašava da neće ignorisati akcije koje smatraju potencijalno opasnim po svoje interese.

Rusija je izrazila zabrinutost zbog gomilanja NATO snaga duž svojih zapadnih granica i nazvala to "obuzdavanjem ruske agresije". Moskva je više puta isticala nezapamćenu aktivnost NATO-a duž svojih granica, dok je istovremeno izrazila otvorenost za dijalog sa NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi, naglašavajući potrebu za napuštanjem kursa militarizacije kontinenta sa zapadne strane.