– Ne znam šta bi rekao. Tutanj, blato, grmljavina nenormalna, cuko laje. Amina mala ustaje i govori mi: „Babo, voda je neobično velika“. Ja na prozor i vidim blato iz sobe ulazi u predsoblje i tada zvanično sve prestaje, tada bežimo. Igrom slučaja imao sam merdevine u kući i bežimo kroz prozor. Žena mi govori da nema Redžine kuće, ja govorim: “Šta nema?” U tome komšija dolazi, udar munja seva, izvlačimo se ispod žice, bežimo, ja se zadnji izvlačim i kroz onaj cik munje vidim da zvanično sve ode odavde – priča Imamović.

Kaže da nije bilo kao da pada kiša, nego kao da je neko hidrant upalio.

– Ne razmišlja još čovek ništa, da je neko poginuo. Odjednom jauci, dozivanje, “upomoć, upomoć”, komšija Senad Tufek i ja pokušamo pomoći – priseća se Imamović.

Dodao je da su pronašli tetku i tetka, žive srećom.

– Izgubio sam brata, sestru, zeta, sestrića i njegovu ženu. Svetla tačka je naš Edi koji je ostao živ – naveo je Dženan Imamović.

(Avaz)

BONUS VIDEO