Sukob u Ukrajini postaje sve kompleksniji kako se

Rusija neumoljivo približava ostvarenju svojih ciljeva. Zapadne sile, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkom, suočavaju se sa izazovom da pronađu rešenje koje bi omogućilo završetak ovog iscrpljujućeg sukoba, ali bez ponižavanja.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer uručio je Džou Bajdenu posebno priznanje za jačanje američko-nemačkog partnerstva, ističući da je Bajdenovo predsedništvo vratilo nadu u stabilan transatlantski savez. Međutim, uprkos ovom ojačanju saveza, izazovi sa kojima se Zapad suočava su sve veći.

se prilagodila međunarodnim sankcijama uspostavljajući dublje odnose sa zemljama poput Kine, Irana i Severne Koreje, obezbeđujući vojne i tehničke resurse neophodne za nastavak sukoba. Ovo otvara prostor za rusku vojsku da nastavi da napreduje na frontu, što signalizira slabost transatlantskog saveza.

Zapad traži mirovno rešenje

Nemačka i SAD razmatraju mirovno rešenje u kojem bi Ukrajina morala da ustupi deo teritorije Rusiji, ali bi zauzvrat dobila članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji. Ova ideja se bazira na kompromisima koji bi mogli biti politički prihvatljivi za Kijev, ali bi istovremeno omogućili završetak sukoba bez daljeg ponižavanja Zapada.

Putinova visoka cena mira

Međutim, Putin, svestan zamora Zapada i slabljenja ukrajinskih snaga, verovatno neće ponuditi lake opcije. Umesto toga, on će tražiti visoku cenu za mir, što uključuje teritorijalne dobitke, veto na spoljne i ekonomske odluke postratne Ukrajine i slabljenje NATO-a i Evropske unije.