Dok se svet suočava sa pandemijom i ratovima, američki izborni sistem i politička kultura postaju predmet globalnog prezira.

Džim Kavanag ističe "Konzortium njuz" da

zavisi od uticaja donatora, neprozirnih sistema glasanja i elektoralnog sistema koji može poništiti volju birača. Ova konstatacija ukazuje na ozbiljne nedostatke u američkoj demokratiji, dovodeći u pitanje legitimitet izbornog procesa.

Kavanag naglašava da nije bitno ko će pobediti na izborima, već se plaše potencijalnog odbijanja većine da glasa, što bi narušilo legitimitet izbornog sistema. Ovo otkriva duboku krizu poverenja u političke elite i sistem kao celinu.

Analiza kampanje otkriva nesigurnost i konfuziju kod oba predsednička kandidata. Kamala Haris se opisuje kao plitkoumna, često izgovara floskule i koristi smeh kao taktiku za prikrivanje nedostataka. Ovo ukazuje na nedostatak autentičnosti i dubine u političkim porukama.

Aleksandar Dugin upoređuje američke izbore sa epizodom iz popularnog crtanih filmova "Bivis i Bathed", ističući da politička trka podseća na situacije u kojima su ova dvojica tinejdžera, uprkos svojoj nesposobnosti, nekako uspevali da se izvuku iz problema. Ova analogija baca svetlo na tinejdžerski mentalitet SAD kao globalne supersile.