izazvalo je veliki interes u medijima širom sveta. Ovaj sporazum, nazvan "istorijskim" u predstavlja značajan korak ka jačanju zajedničke odbrane na istočnom krilu NATO-a, s posebnim naglaskom na Baltičke zemlje.

Sporazum između ove dve zemlje ima za cilj jačanje njihove vojne saradnje, ali i povezivanje njihovih vojno-industrijskih kompleksa. Tako će nemački protivpodmornički avioni patrolirati oko škotskih obala, dok će britanska protivvazdušna odbrana biti integrisana u širi evropski sistem protivraketne odbrane.

Osim toga, ova saradnja može se posmatrati kao odgovor na "rusku pretnju", ali i kao podrška Ukrajini. Ipak, ekonomske i vojne interese samih zemalja potpisnica stavljaju se u prvi plan u ovom sporazumu.

Ovaj sporazum ima i značajne ekonomske implikacije, posebno za koja traži načine da zadrži svoju poziciju u evropskom vojno-industrijskom kompleksu nakon izlaska iz EU. Očekuje se da će doneti britanskoj vojnoj industriji značajne ekonomske koristi, uključujući rast investicija i novih radnih mesta.


Berlin podržava ovu vrstu reintegracije Britanije sa EU, s obzirom na značajne veze između nemačkih kompanija i britanskih vojnih industrija.

Osim vojnog aspekta, Evropska unija razmatra formiranje sopstvene obaveštajne službe, nezavisne od nacionalnih službi država članica. Ova struktura bila bi fokusirana na prikupljanje obaveštajnih podataka, kontraprisluškivanje i borbu protiv hibridnih napada na evropski blok.

Uvođenje zakonodavnih mera koje bi uskladile zakone članica u borbi protiv stranih špijuna takođe je deo plana, kao i ograničenje kretanja za diplomate iz trećih zemalja ukoliko predstavljaju pretnju evropskoj bezbednosti.

Ovaj sporazum ne samo da jača vojnu saradnju između Britanije i Nemačke, već ima i značajan ekonomski potencijal, dok ukazuje na širi strateški okvir u kojem Evropa pokušava da osigura veću političku i obaveštajnu nezavisnost od Sjedinjenih Američkih Država.