imao deset godina, njegovi roditelji su se pridružili , koja i dan danas ima hiljade članova i sledi doktrinu o odvajanju od sveta. Ričard i njegova porodica su živeli u komuni, gde su bili primorani da ručno grade puteve i kuće tokom napornih dvanaestočasovnih radnih dana, uz pretnje da će zauvek goreti u paklu ako odbiju da rade. "Nemam pojma zašto su moji roditelji pristupili", kaže Richard, koji danas ima 64 godine i živi u Edmontinu, Alberta, Kanada.

Nakon što su se pridružili , Ričard i njegova porodica su prošli kroz težak period. Pokret je diktirao svaki aspekt njihovih života, što je za Ričarda značilo dugotrajne sate fizičkog rada, minimalno obrazovanje i psihički strah.

"Prve dve godine živeli smo u Ontariju i izgradili svoju školu. Međutim, kada smo se preselili u  komunu na severu Britanske Kolumbije, škola je postala manje važna", seća se Ričard.

Život u komuni bio je fizički zahtevan. "Kada smo se preselili tamo, nije postojao put do farme koju smo kupili. Morali smo ga izgraditi ručno, pripremiti polja i sagraditi kuće. Bilo je puno posla", kaže Ričard. Deca, uključujući i Ričarda, očekivalo se da rade kao odrasli. "Sa 12 godina radili smo po dvanaest sati dnevno kako bismo stigli pre zalaska sunca. Zima brzo dolazi u Albertu i severnu Britansku Kolumbiju, pa smo morali da gradimo kuće i puteve. Nismo smeli da budemo deca."

Lider grupe, Sam Fife, bio je čovek koga su sledbenici obožavali, ali je Ričardov stav prema njemu promenjen nakon napuštanja grupe. "Sam Fife je bio praktično obožavan. Nakon što sam otišao, upoznao sam ga i saznao da je bio samo obična osoba - harizmatična ali manipulativna."

Vreme provedeno u "The Move" obeleženo je kombinacijom fizičkog i psihičkog zlostavljanja, o čemu Ričard detaljno govori u svojoj knjizi "Swindled by Faith". "Fizičko zlostavljanje je bilo ekstremno. Telesno kažnjavanje je bilo uobičajeno - mnogo pljeskanja, batina i ozbiljnih kazni", kaže on. Psihičko zlostavljanje bilo je usmereno na strah. "Rečeno nam je svakog dana da ćemo završiti u paklu ako ne budemo slušali pravila. Pakao je bio užasno mesto gde bi vam koža otpala i gorili biste zauvek. Bili smo prestravljeni."

Pokušavajući da pronađe izlaz iz situacije, Ričard je pokušao da se ubije. "Pokušao sam da se obesim, ali greda je pukla. Odjednom sam shvatio da ne želim da umrem - samo sam želeo da pobegnem. Tako sam spakovao mali kofer sa setom odeće i krenuo u brda po temperaturi od minus 30 stepeni", kaže Ričard. "Prošao sam tri i po milje do autoputa i stopirao do grada i otišao u Edmonton."

Nakon što je napustio "The Move", Ričard je postao svedok masovnog egzodusa mladih ljudi iz grupe. "Puno mladih ljudi počelo je da napušta grupu nakon mene, i grupa se raspala nakon toga", kaže on. Danas, "The Move" broji oko 4.000 članova, što je daleko manje od 44.000 koliko ih je bilo u vrhuncu.

Nakon svih teškoća, Ričard je pronašao mir i sreću. Podigao je tri sina i ponovo izgradio svoj život kao preduzetnik u oblasti komercijalne gradnje, ali priznaje da je njegovo vreme provedeno u "The Move" ostavilo trajne posledice. "Veze su bile teške. Ne učite o komunikaciji, saosećanju ili ljubavi u kultu", objašnjava on. "Sada sam pun ljubavi i imam puno divnih prijatelja. Veoma mi je dobro i više ne patim."

(NY Post)

BONUS VIDEO