Ovo se do sada desilo samo dva puta u istoriji, ali sada su stvoreni uslovi za čak tri scenarija u kojima bi i

Koliko kome nedostaje za pobedu?

Kamala Haris, kandidatkinja Demokratske stranke, prema najnovijim anketama ima gotovo sigurna 226 elektorska glasa, pa joj fali još 44 da bi došla do potrebnih 270. S druge strane, Donald Tramp, kandidat Republikanaca, može da računa na sigurnih 219 elektora, ali mu je potrebno još 51 za pobedu.

Preostalih 93 elektorskih glasova nalazi se u sedam tzv. "swing" država – Nevadi, Arizoni, Viskonsinu, Mičigenu, Pensilvaniji, Severnoj Karolini i Džordžiji, gde je trka izuzetno neizvesna.

Tri scenarija za nerešen rezultat

Postoje tri kombinacije koje bi dovele do toga da oba kandidata završe sa po 269 glasova:

• Tramp pobedi u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu i Nevadi, dok Haris osvoji Džordžiju, Severnu Karolinu i Arizonu.
• Tramp osvoji Pensilvaniju, Severnu Karolinu i Mičigen, a Haris Džordžiju, Arizonu, Viskonsin i Nevadu.
• Tramp pobedi u Pensilvaniji, Džordžiji i Mičigenu, dok Haris osvoji Severnu Karolinu, Arizonu, Viskonsin i Nevadu.

U svakom od ovih slučajeva, rezultat bi bio izjednačen na 269 elektorskih glasova za oba kandidata.

Šta se dešava ako rezultat ostane nerešen?

Ako na kraju broj glasova ostane izjednačen, predsednika biraju članovi Kongresa prema pravilima Dvanaestog amandmana Ustava SAD. Novi Kongres, koji će biti izabran sada i zvanično počinje s radom 3. januara, birao bi predsednika, dok bi Senat izabrao potpredsednika.

Kongresna istraživačka služba procenjuje da bi taj proces mogao da se održi 6. januara, nakon što se elektorski glasovi zvanično prebroje.

Prema Dvanaestom amandmanu, ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, Predstavnički dom bira predsednika između trojice kandidata s najviše glasova, dok Senat bira potpredsednika među dvojicom kandidata s najviše glasova.

Kako bi izgledala ovakva situacija sada?

Na ovim izborima bira se i sastav Kongresa – svi članovi Predstavničkog doma i trećina Senata. Prema trenutnom stanju, Republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu, dok demokrate, uz podršku nezavisnih članova, imaju većinu u Senatu. Ako se ovaj odnos snaga ne promeni nakon izbora, proces izbora predsednika i potpredsednika mogao bi postati vrlo zanimljiv i neizvestan.

Da li će do ovakve situacije zaista doći, saznaćemo u izbornoj noći između 5. i 6. novembra.

Podsetimo, danas se održavaju

Građani će birati između kandidata

Pročitajte biografiju

Izlaznost i glasovi u ključnim kolebljivim državama biće odlučujući faktori koji će odrediti ko će postati sledeći

Prema analizama, ovo je

BONUS VIDEO