Prošle nedelje,

izjavio je kako će Evropska unija snositi visoku cenu zbog nedovoljne kupovine američkih izvoznih proizvoda. plan uključuje uvođenje visokih carina na uvoz iz Kine i deset posto tarife na uvoz iz ostalih država. Ova pretnja izazvala je zabrinutost među evropskim ekonomistima i bankarima koji strahuju da bi trgovinski rat mogao dovesti do recesije u evrozoni.

Ekonomisti upozoravaju da bi tarife mogle značajno povećati troškove i poremetiti trgovinske lance širom sveta. Postoji bojazan da bi trgovinski rat između SAD i njihovih ključnih trgovinskih partnera stvorio neizvesnost i uticao na globalnu trgovinu i proizvodnju. Studija Američke nacionalne maloprodajne federacije (NRF) procenjuje da bi Amerikanci mogli izgubiti do 78 milijardi dolara godišnje potrošačke moći ukoliko se Trampove tarife uvedu.

Trampove tarife mogle bi uticati na cenu različitih proizvoda poput odeće, igračaka, nameštaja, kućnih aparata i obuće, koji se većinom proizvode u Kini. Ovo bi moglo dovesti do štedljivijeg ponašanja potrošača, što bi uticalo na trgovce na malo i kompanije robe široke potrošnje u SAD.

Evropa bi takođe osetila posledice Trampovih tarifa, sa procenama da bi izvoz u SAD mogao opasti za skoro jednu trećinu pod univerzalnom carinom od 10 odsto. Nemačka, kao najveći izvoznik u SAD, posebno je ranjiva, a procenjuje se da bi novi trgovinski rat mogao koštati Nemačku 180 milijardi evra u naredne četiri godine Trampovog mandata.

Iako se veruje da takav scenario verovatno ne bi bio dovoljan da evrozona zapadne u recesiju, postoji bojazan da bi izazvao stagnaciju privrede EU. Holandska grupa ekonomista prognozira da bi se energetska kriza mogla porediti sa onom posle ruske invazije na Ukrajinu, što bi dovelo do stagnacije privrede EU u 2026. godini.