Inicijalna uredba je doneta 2001. godine, kao i kriterijumi za uvođenje američkih sankcija da bi se, kako je sinoć saopšteno iz Bele kuće, rešili izazovi kao što su korupcija i drugi potezi kojima se opstruiraju ključne institucije i međunarodni sporazumi.

je uredbom naložio sankconisanje bilo koje osobe za koju Ministarstvo finansija, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je "odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratski procesi i institucije u regionu", objavljeno je na sajtu Bele kuće.

Kaznenim merama bi bile obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za "ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito".

 

Kako je saopšteno iz Bele kuće, ova uredba takođe omogućava da se sankcionišu akteri koji su umešani u "kršenje ili akcije kojim se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa Zapadnim Balkanom". 

Novom uredbom su obuhvaćeni i Prespanski sporazum iz 2018. godine, Ohridski okvirni sporazum, Rezoluciju 1244 i Dejtonski sporazum, kao i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.

 

Situacija na teritoriji bivše Jugoslavije tokom protekle dve decenije je složena i uključuje podrivanje posleratnih sukoba, kao i široko rasprostranjenu korupciju u mnogim institucijama na ovom području. Ovakav poredak predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici regiona, ocenio je Bajden.

Bajden je poručio da područje Zapadnog Balkana mora poštovati zaključke Viskog predstavnika i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.