Kako navode eksperti, na to ukazuje nezapamćena aktivnost Rusije, odlučnost Turske da zauzme mesto centralne sile u regionu, kao i sve veće interesovanje Kine. Međutim, ni Sjedinjene Američke Države ne ostaju po strani.

Kako konstatuju autori članka,

Prema mišljenju stručnjaka, transformacija Crnomorskog regiona u zonu konkurencije i sukoba počela je još 2008. godine kada je globalna ekonomska kriza dovela do jačanja uloge Kine, zahvaljujući inicijativi „Pojas i put“.

Rat u Južnoj Osetiji

Istovremeno, dodaje se, rat u Južnoj Osetiji 2008. godine uverio je crnomorske zemlje da je neophodna kolektivna bezbednost, dok je 2014. godine situacija još više eskalirala nakon „Evromajdana“ u Ukrajini i početka sukoba u Donbasu.

Sa druge strane, Turska se nalazila na raskrsnici svih izazova, konstatuju stručnjaci. Ona je preuzela vodeću ulogu u pregovorima sa rukovodstvom Evropske unije o situaciji sa izbeglicama, a takođe je težila da ojača svoj uticaj u regionu, balansirajući između Rusije i SAD, istovremeno pokazujući da je spremna da se bori sa kineskim uticajem, navodi se u članku.

„Izgleda da Peking izbegava direktnu konkurenciju sa Ankarom, ali kineske investicije i diplomatski koraci na Balkanu sukobljavaju te zemlje“, zaključuju komentatori.

Prema njihovim procenama, pandemija virusa korona samo je bacila svetlo na značaj i budući potencijal Crnog mora. Takođe je pokazala krhkost globalnih lanaca za snabdevanje.

Analitičari zaključuju da će budući mir i prosperitet u regionu zavisiti od odluka koje uključuju ekonomski razvoj, kolektivnu bezbednost i odgovornu diplomatiju.