Najmlađi odlikovani borac Vojske Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu, Spomenko Gostić, rođen je na današnji dan 1978. godine.

Dečak, koji je ušao u istoriju, poginuo je sa samo 14 godina, pišu

U ofanzivi muslimanskih snaga na planinu Ozren narod se povukao iz Jovića, a Spomenko Gostić je sa nekoliko vojnika ostao da brani selo. U martu 1993. godine, u granatiranju položaja srpske vojske, pet vojnika je poginulo, a Spomenko je teško ranjen. Preminuo je 20. marta 1993. u Jovićima na Ozrenu, a sahranjen je sa stradalim saborcima na seoskom groblju u Gornjem Ulišnjaku.

Početkom rata živeo je sa majkom Milenom u selu Jovići u blizini Maglaja. Majka mu je umrla u aprilu 1992. godine. Nesrećni dečak ostao je da živi sa bakom.

Nekoliko meseci kasnije zadesila ga je nova tragedija. Izgubio je svoju baku u septembru 1992. godine.

Poginula je u granatiranju sela od strane tzv. Armije BiH.

Hrabri Spomenko je govorio “dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde” kad je dobio mogućnost da izađe iz ratnog užasa i svoj mladi život nastavi u Parizu.

Nažalost, nije dočekao da se vrati u svoj Maglaj…

Odlikovan je Medaljom zasluga za narod.