je tokom svog predsedničkog mandata uspeo da uradi gotovo sve da ojača položaj Moskve u važnim oblastima, smatraju autori članka Judžin Rumer i Endrju Vajs. Kako navode, ruski lider je modernizovao vojsku, poboljšao međunarodnu trgovinu gorivom, okružio svoju zemlju prijateljskim zemljama, a zaustavljeno je i širenje na istok.

„Vladimir Putin je pokopao sebične zapadne narative o Rusiji kao sili koja se gasi i svaku vrstu skepticizma u pogledu njegove sposobnosti da zauzme dostojno mesto na svetskoj sceni. Ruski moćnik već dugo uživa u životnim lekcijama koje je naučio na surovim ulicama Lenjingrada 1960-ih, na primer: 'Ako je bitka neizbežna, moraš zadati prvi udarac'. Ovladao je veštinom prisiljavanja jačih sila da se nose sa njim pod njegovim sopstvenim uslovima“, konstatuju autori članka.

Saradnja NATO i Kijeva

Prema njihovom mišljenju, rastom saradnje NATO-a i Kijeva Moskva je počela da doživljava Ukrajinu kao „nešto poput nosača aviona Alijanse, parkiranog na granici sa

“.

Novinari podsećaju da zapadni lideri 2007. godine nisu ozbiljno shvatili zahteve Vladimira Putina koje je izneo na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji i obećali su Ukrajini i Gruziji članstvo u NATO-u. Međutim, nakon nekoliko meseci Gruzija je izazvala sukob u Južnoj Osetiji koji se po nju neslavno završio.

Podsetimo, na samitu NATO-a u Briselu u leto 2021. godine lideri Alijanse podržali su pravo Ukrajine i Gruzije da se pridruže ovom savezu i izjavili da je potrebno da nastave reforme, ali nisu naveli vremenski okvir mogućeg ulaska ovih zemalja u organizacija. Predsednik Rusije Vladimir Putin poručio je da bi neko trebalo da razmisli o tome kako bi Rusija trebalo da reaguje na širenje NATO-a prema ruskim granicama, o tome šta se može smatrati „crvenom linijom“, kao i kakve bi bile posledice pridruživanja Ukrajine NATO-u.

BONUS VIDEO: