- Evropska komisija priprema dokument sa pojašnjenjima primene tih sankcija u kojem stoji da će Moskvi biti dozvoljene tranzitne rute za sve proizvode ali u ograničenim količinama, onima koje su uporedive sa isporukama iz vremena pre sukoba u Ukrajini – piše nemački „Špigl“.

List podseća da su litvanske vlasti 18. juna objavile da na snagu stupa zabrana prevoza robe obuhvaćene sankcijama EU preko teritorije te države ka Kaljiningradu, koji nazivaju „Ahilova peta NATO-a“ i koji je postao užarena tačka u sukobu Rusije i Zapada, što je izazvalo bes Rusije.

- Kako su litvanski carinici počeli da zaustavljaju teretne vozove, Moskva je zapretila efikasnom akcijom odmazde ako EU ne deblokira robu zaglavljenu u tranzitu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da je litvanska zabrana bez presedana i nezakonita, predsednik ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev zapretio je protivmerama koje mogu da Litvaniji „preseku dovod kiseonika“ a neki ruski generali pozvali su predsednika Vladimira Putina da nakon blokade tranzita pošalje nuklearne projektile „Sarmat“ u Кalinjingrad – navodi „Špigl“.

Iako je litvanska premijerka Ingrida Šimonite tvrdila da zabrana tranzita nije usmerena na blokadu Kalinjingrada već je protiv robe koja potpada pod sankcije, višenedeljne tenzije došle su do vrhunca, a onda se umešao nemački kancelar Olaf Šolc i omogućio Putinu veliku diplomatsku pobedu.

- Govoreći na nedavnom samitu NATO u Madridu, Šolc je rekao da EU mora da uspostavi okvir i pravila za transport tereta iz Rusije u njenu enklavu. Ta pravila moraju da budu u skladu sa činjenicom da se u ovom slučaju radi o teretnom saobraćaju između dva dela Rusije – naglašava nemački list.

Portal „Politiko“ navodi da su evropski zvaničnici već započeli pregovore sa Litvanijom da se od sankcija izuzme teretni saobraćaj između Rusije i Kalinjingrada