Mesec maj je doneo najopasniju eskalaciju ukrajinskog sukoba. Zapadni lideri su počeli javno da zagovaraju dozvolu

da koristi zapadno oružje za udare na ruski teritorij, što je navelo ruskog da pokrene nuklearne vežbe sa Belorusijom. Ovo je izazvalo zabrinutost zbog mogućnosti globalnog sukoba i povećanog rizika od nuklearnog rata.

Uprkos upozorenjima Zapadu i članicama NATO-a, predsednik Džo Bajden je zvanično odobrio Ukrajini korišćenje američkog oružja za udare na Rusiju, iako ograničeno na područje blizu granice kod Harkiva. Ova odluka je podstakla evropske saveznike Ukrajine da dozvole slično korišćenje njihovog oružja, efektivno stavljajući Evropu u predratno stanje. Glavni argument Zapada se zasniva na pretpostavci da neće smeti da koristi nuklearno oružje, sugerišući da je dovoljno da Zapad pokaže vojnu odlučnost, što će naterati Rusiju da se povuče pred snagom NATO-a.


U svetlu moguće nuklearne eskalacije, interesantno je posmatrati perspektive vodećih ruskih političkih analitičara koji imaju uticaj na strateške odluke Kremlja. Jedna takva ličnost je Sergej Karaganov, bivši politički savetnik predsednika Borisa Jeljcina i Vladimira Putina. Iako je u penziji, Karaganov i dalje ima uticaj u ruskom javnom prostoru i značajan uticaj na rusku politiku i javno mnjenje.

Tokom nedavnog televizijskog nastupa, Karaganov je komentarisao javne izjave zapadnih zvaničnika o dozvoljavanju Kijevu da koristi donirane rakete za ciljanje ruske teritorije. On je naglasio da "Evropa psihološki priprema rat sa Rusijom" i upozorio da evropski lideri "jednostavno ne znaju u šta se upuštaju." Karaganov je predložio da Rusija usmeri vojne akcije prema članicama NATO-a u Evropi, počevši od konvencionalnih napada i istovremene pretnje nuklearnim odmazdom u slučaju odgovora na ruskoj teritoriji.

- Ali mi se krećemo prema svetskom ratu i naše će vodstvo morati stati pred užasni moralni izbor, a ako ga mi ne učinimo, dovešćemo i sebe i ostatak sveta pred poraz – rekao je Karaganov, upozorivši da će nastavak ukrajinskog rata “neizbežno dovesti do nuklearnog rata”, jer je “Amerika zainteresovana da rat u Ukrajini traje dugo, dok su Evropljani izgubili razum”.


Još jedna istaknuta ličnost, ruski politički analitičar Dmitrij Suslov, zamenik direktora Centra za evropske i međunarodne studije na Visokoj školi ekonomije u Moskvi, predložio je da Rusija "mora delovati kako bi odvratila Zapad od prelaženja crvene linije" i predložio razmatranje "demonstrativne" atomske eksplozije. Ovaj predlog odražava rastuće zabrinutosti u Rusiji zbog sve veće eskalacije Zapada prema zemlji.

“Politički i psihološki učinak atomske bombe, koji će biti prikazan uživo na svim TV kanalima širom sveta, nadamo se da će podsetiti zapadne političare na jedinu stvar koja je sprečila ratove između velikih sila nakon 1945. godine, a što su oni već uglavnom zaboravili - strah od nuklearnog rata”, piše Suslov.

“Kao rezultat, strah od eskalacije, koji je bio relativno visok na početku vojne operacije, postupno se smanjivao (...). Dakle, Zapad je došao do zaključka da je cena poraza Kijeva daleko veća od rizika direktnog vojnog sukoba s Rusijom, kao posledici dopuštanja da se zapadnim oružjem udara duboko u njenu ‘staru’ teritoriju. Glasovi koji tvrde da ni ovaj put Moskva neće naneti direktnu vojnu štetu zapadnim zemljama postaju sve glasniji”, notira Suslov, držeći da “ova logika može neizbežno dovesti do Trećeg svetskog rata”, ako se što pre ne prekine.


Debata u ruskom javnom diskursu doživela je značajnu promenu, pri čemu neki zagovaraju drastične eskalacijske korake. Dmitrij Popov, politički analitičar, tvrdi da Rusija mora preduzeti još drastičnije mere kako bi šokirala "neprijateljski um" Zapada i vratila ga na svoje mesto, sugerišući ciljano uništavanje određenih vojnih ciljeva u Istočnoj Evropi.


Pogledi koje su izneli vodeći ruski politički analitičari možda deluju apokaliptično, ali su stekli popularnost u Rusiji, posebno jer su nedavne eskalacione poteze Zapada samo pojačale njihov odjek. Rastuće tenzije i razmena nuklearnih pretnji doveli su svet na ivicu potencijalnog globalnog nuklearnog sukoba.

(

)