Statutu su 1889. godine podigli građani crnomorske luke da obeleže vreme koje je proslavljeni umetnik tamo proveo.

naveo je ovo, između ostalih razloga, kao razlog da se protivi njegovom uklanjanju.

Nakon državnog udara u

koji su podržale SAD 2014. i potonjeg izbijanja rata u Donbasu, Ukrajina je pokrenula kampanju „dekomunizacije“ kako bi uklonila sve tragove Sovjetskog Saveza iz javnog života.

U praksi, vlasti su takođe ciljale spomenike i toponime koji su povezani sa Rusijom.
- Predviđeno je za odlaganje, postoji potpisan nalog za njegovo rušenje - rekao je u petak ukrajinskim medijima regionalni guverner Oleg Kiper.

Nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u

u februaru 2022, kampanja je proširena na „dekolonizaciju“, eksplicitno usmerenu protiv imena i spomenika povezanih sa ruskim istorijskim ličnostima.

Ponekad opisan kao „ruski Šekspir“, Puškin je jedan od osnivača moderne ruske književnosti.

Čuveni pesnik i pisac posetio je Odesu nekoliko puta i živeo u njoj od 1823. do 1824. godine.

Gradu će biti potrebno odobrenje Uneska da bilo šta uradi sa spomenikom, rekao je novinarima u četvrtak Ivan Liptuga, odbornik Odese zadužen za kulturu i evropske integracije.

Čitavo područje na kome se nalazi statua proglašeno je za svetsku baštinu, rekao je on.

Prema Kiperovim rečima, međutim, vlada u Kijevu je isključila spomenike sovjetskim i ruskim ličnostima iz nacionalnog registra kulturnih objekata, čime su oni automatski skinuli i zaštitu Uneska.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu tek treba da komentariše kontroverznu inicijativu. „Puškin je deo istorije i svetske kulture.

Ako ga skinemo sa pijedestala u Odesi, neće prestati da mu se dive u Francuskoj, Engleskoj ili Italiji“, rekao je Truhanov prošlog meseca.

- Danas dolaze razne evropske delegacije, evropski turisti – znaju ko je bio Puškin i kažu da je bio tamo, radio i napisao neka svoja dela - dodao je on, napominjući da je spomenik uvršten u prezentaciju Odese.

Unesko i da je to telo UN svesno. Moskva je više puta osuđivala udar Kijeva na rusku kulturu i jezik, insistirajući da „prisilna ukrajinizacija“ krši međunarodno pravo i narušava prava onih koji govore ruski maternji jezik, koji čine značajnu manjinu u Ukrajini.

BONUS VIDEO