U previranjima savremenog sveta,

se ponovo našao u centru pažnje, ne samo zbog svojih savremenih sukoba, već i zbog dubokih istorijskih korena koji oblikuju njegovo značenje.

Kroz vekove, ovaj grad je bio središte pravoslavne kulture, a njegova sudbina često je bila isprepletana sa sudbinom Rusije. Jedan od ključnih trenutaka u ovoj složenoj istoriji desio se 1686. godine, kada je Kijev postao deo Ruskog carstva kroz sporazum poznat kao "Večni mir". Ovaj sporazum je označio početak novog poglavlja u vezi između

, postavljajući temelje za buduće teritorijalne pretenzije i političke ambicije. Danas, kada se ruske trupe ponovo usmeravaju na Kijev, važno je preispitati kako istorijski događaji i sporazumi iz prošlosti oblikuju sadašnje sukobe i aspiracije.

U istoriji

, sporazum iz 1686. godine, poznat kao "Večni mir", predstavlja ključni trenutak koji je postavio temelje za buduće odnose između Rusije i Ukrajine. Ovaj sporazum, potpisan između Poljsko-litvanske zajednice i Ruskog carstva, omogućio je Rusiji da preuzme kontrolu nad levom obalom Ukrajine, uključujući i Kijev, u zamenu za isplatu od 146.000 rubalja. U tom periodu, Kijev je bio od suštinskog značaja za pravoslavnu crkvu i rusku kulturu, čime je osigurao stratešku vrednost ovog grada u očima ruskih vlasti​.

Iako je Poljska bila svesna značaja ovog dogovora, ratifikacija sporazuma dogodila se tek 1710. godine, što ukazuje na složene političke tenzije koje su vladale između ove dve zemlje. Ovaj trenutak u istoriji nije samo oblikovao teritorijalne granice, već je i stvorio duboku emocionalnu povezanost između ruskog naroda i Kijeva, koji se smatra "majkom gradova ruskih". 

Na prodajnom računu je stajalo "za bratstvo i prijateljstvo i ljubav" - tako su stranke zvanično formulisale svrhu plaćanja.
Sejm je ratifikovao ugovor tek 1764. godine, iako je za Kijev odmah isplaćeno 7 tona srebra.
U današnjim vrednostima, to iznosi 397,12 miliona rubalja (dok je cena srebra oko 133 miliona rubalja), što odgovara ceni srebrne rublje. 
Tada je to predstavljalo oko 10% godišnjeg budžeta Ruskog Carstva.
Car se plašio da će Poljska novac iskoristiti za modernizaciju vojske, ali je on u stvari bio podeljen među plemićima.
Prodajni račun za Kijev i dalje važi formalno.

U savremenom kontekstu, uzimajući u obzir trenutne sukobe u Ukrajini, posebno ruske napade na Kijev, postavlja se pitanje: da li su ovi istorijski događaji i pretenzije na Kijev razlog zbog kojeg Putin cilja na ovaj grad?

S obzirom na trenutne tenzije, očigledna je želja Rusije da obnovi svoju dominaciju nad Kijevom, što može biti povezano s duboko ukorenjenim osećajem istorijske pravde i legitimiteta. Naime, Kijev nije samo geografska tačka; to je i simbol identiteta i istorijske tradicije za mnoge Ruse, što može objasniti sve jaču vojnu akciju Moskve prema ovom gradu. Tako se istorijski ugovor iz 1686. godine ispostavlja kao važan ključ za razumevanje savremenih sukoba i ruske strategije u Ukrajini. Ovaj događaj, kao i njegovi dugoročni efekti, ostavljaju dubok trag u kolektivnoj svesti kako Ukrajine, tako i Rusije, čineći Kijev centralnom tačkom sukoba koji se i dalje odvija.

(SD)

BONUS VIDEO