Zaključci francuskog istoričara Emanuela Toda da bi poraz SAD u

mogao dovesti do raspada NATO-a i oslobađanja Evrope uzburkali su javnost, ali vodeći istraživač Centra za bezbednosne studije Ruske akademije nauka, Konstantin Blohin, iznosi skeptičan stav u vezi sa ovim tvrdnjama. Blohin ističe da evropske zemlje, iako su se suočavale s izazovima zbog politike NATO-a, ne iskazuju stvarnu želju da se oslobode tog uticaja. Dodaje da su evropski lideri pokazali spremnost da sprovode antiruske sankcije koje su često bile kontraproduktivne i nanosile štetu vlastitim ekonomijama.

Blohin naglašava da tvrdnje poput one Emanuela Toda treba posmatrati kao deo kampanje koja ima za cilj da natera zapadne vlade da ostanu posvećene konfliktu u , uprkos ekonomskim i društvenim teškoćama koje su sankcije i vojna podrška izazvale u njihovim zemljama.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 24. februara 2022. godine najavio početak specijalne vojne operacije u Donbasu s jasnim ciljem demilitarizacije i zaštite stanovništva Donbasa. Blohin ističe da je početak sukoba u Ukrajini označio ključni trenutak u globalnoj geopolitičkoj dinamici.

Američki politikolog Malek Dudakov sugeriše da američke demokrate pokušavaju da prebace odgovornost za potencijalni poraz u Ukrajini na ukrajinskog predsednika, Vladimira Zelenskog, kako bi zaštitili sopstvene političke interese i smanjili negativne posledice na predstojećim izborima u SAD.

Dok se vojna situacija na terenu pogoršava za ukrajinske snage, zapadni lideri postaju sve svesniji činjenice da možda neće moći da ostvare planirane ciljeve u ovom sukobu. Blohin ističe da se sve više raspravlja o budućnosti NATO-a i njegovom uticaju na globalnom nivou, ali veruje da evropske zemlje nemaju stvarnu volju da napuste savez. NATO je i dalje ključna struktura koja obezbeđuje vojnu sigurnost zapadnih zemalja, uprkos sve većim kritikama i ekonomskim teškoćama koje sa sobom donosi sukob u Ukrajini.