Poslednji

, koji nosi nešto što izgleda kao dve krstareće rakete H-59, izazvao je veliku pažnju javnosti. Ova neobična konfiguracija sa podvešenim naoružanjem ispod krila, a ne u spremištima unutar aviona, pokrenula je pitanja u vezi sa korišćenjem , s obzirom da su višenamenski borbeni avioni pete generacije dizajnirani sa smanjenim radarskim poprečnim presecima kako bi se poboljšala njihova borbena žilavost. Međutim, spoljno nošenje projektila povećava radarski odraz borbenih aviona, što umanjuje jednu od primarnih prednosti Su-57 u odnosu na borbene avione iz prethodne generacije.

se opredelilo za spoljno nošenje krstarećih raketa H-59 kako bi maksimiziralo borbena dejstva koristeći borbene avione nove generacije. Proširenje operacija omogućava široj grupi vazduhoplovnog osoblja da brže stekne iskustvo u letenju i održavanju aviona, što je posebno važno jer se godišnje isporuke Su-57 brzo povećavaju.

Upotreba raketa H-59

Rakete H-59 su dvostepene rakete pogonjene turbojet odnosno turbofenskim motorom R95TP-300. Njihov domet zavisi od verzije, pri čemu izvozna verzija H-59ME ima maksimalni domet do 115 km, dok verzija H-59MK2 dostiže domet od 290 km.

Postavljanje jeftinijih krstarećih raketa izvorne varijante H-59 omogućava Su-57 da održavaju visok tempo operacija uz znatno niže troškove za Vazdušno-kosmičke snage Rusije. Osim toga, ova taktika omogućava da se zalihe krstarećih raketa nove varijante H-59MK2 sa stelt dizajnom sačuvaju za potencijalne sukobe sa mnogo sposobnijim protivnicima.

Proširena namena Su-57

Ruske oružane snage su eksperimentisale sa korišćenjem Su-57 na nove načine na ukrajinskom bojištu, što je dovelo do testiranja proširene konfiguracije nosivosti raketama podvešenim na potkrilnim nosačima zajedno sa novijim raketama u unutrašnjim odeljcima za oružje. Ovaj pristup bi potencijalno omogućio Su-57 da koriste spoljne projektile protiv manje dobro branjenih ciljeva, pre nego što odbace potkrilne nosače da bi ušli u „stelt režim“ prilikom napada na dobro branjene ciljeve.

BONUS VIDEO