je od svojih partnera dobila samo 10% obećane vojne opreme i manju količinu protivvazdušne odbrane nego što je očekivano. Zelenski je naglasio da je dodatna pomoć ključna za bezbednost zemlje, pogotovo u svetlu zimskih uslova.

Osvrnuvši se na američke izbore,

je izrazio nesigurnost da će američka politika prema Ukrajini doživeti značajne promene. Dodao je da bi ukoliko dođe do promene rukovodstva i pojave rešenja koja favorizuju brze dogovore, Ukrajina podržala takva rešenja pod uslovom da vode ka trajnom miru.

Zelenski je takođe istakao da je poziv za članstvo u

-u i obezbeđivanje snažnog odbrambenog paketa neophodno, jer bi to poslalo snažnu poruku Rusiji o podršci Ukrajini.

 

 

Najavio je da će plan za posleratno uređenje zemlje biti gotov u novembru. Zelenski smatra da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao pokušati da organizuje mirovni samit, ali veruje da Moskva nema jasan plan za period posle rata.

Predsednik Ukrajine upozorio je na mogućnost da Rusija u naredne dve godine proširi svoj uticaj na Moldaviju, kao što je to učinila sa Gruzijom, ukoliko Zapad ne preduzme ozbiljne korake i pređe granice sadašnjih „crvenih linija“.

Osvrćući se na operacije na severu Ukrajine, Zelenski je izjavio da je vojna operacija u Kurskoj oblasti bila odgovor na ruske agresivne poteze u tom delu zemlje.

Govoreći o korišćenju zapadnog oružja, Zelenski je istakao da neki međunarodni akteri smatraju eskalacijom korišćenje zapadnog oružja protiv ciljeva unutar Rusije. Međutim, smatra da prisustvo severnokorejskih vojnika predstavlja pravu eskalaciju – ne sa ukrajinske, već sa ruske strane.

On je takođe spomenuoi da postoji zabrinutost u Ukrajini zbog curenja poverljivih informacija u javnost, naročito u vezi sa vrstama naoružanja i podrškom koju Ukrajina traži od SAD i drugih saveznika.

BONUS VIDEO