U nedavnom intervjuu, predsednik Vojnog komiteta NATO-a, admiral Rob Bauer, izneo je značajnu tvrdnju da bi, da Rusija nema nuklearno oružje, zemlje NATO-a već bile prisutne u Ukrajini sa značajnom vojnom silom. Ova izjava izazvala je pažnju i postala predmet daljih spekulacija o ulozi nuklearnog oružja u međunarodnim odnosima.

Admiral Bauer naglasio je da je rusko nuklearno oružje ključni faktor koji sprečava NATO i njegove članice od direktne vojne intervencije u Ukrajini. Njegove reči jasno ukazuju na duboku zabrinutost NATO-a u vezi s potencijalnim nuklearnim rizicima i potvrđuju svest Alijanse o značaju nuklearne pretnje koju Rusija predstavlja.

Unatoč ovim izjavama, NATO se odlučuje za opreznu taktiku, pružajući vojnu podršku Ukrajini putem isporuke oružja i obuke ukrajinskih vojnika, ali bez direktnog angažovanja svojih trupa. Ovo ukazuje na složenost situacije i na pažljivo balansiranje između pružanja podrške savezniku i izbegavanja direktnog sukoba s Rusijom.

Sa druge strane, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev istakao je važnost nuklearnog arsenala u odbrani nacionalne bezbednosti Rusije. On je naglasio da Rusija koristi svoju nuklearnu snagu kao ključni element svoje odbrambene strategije, s ciljem odvraćanja NATO-a i zapadnih zemalja od mešanja u vojne konflikte u kojima Rusija ima svoje interese.

Izjave admirala Bauera i Medvedeva ilustruju delikatnu prirodu međunarodnih odnosa u trenutnoj globalnoj krizi, gde pitanje nuklearnog odvraćanja igra centralnu ulogu. Nuklearni arsenali obezbeđuju i balansiraju sile između NATO-a i Rusije, onemogućavajući direktne sukobe, ali istovremeno ostavljajući međunarodnu zajednicu u stanju konstantne