Tačne brojke će se verovatno znati tek za desetak godina, a ovo je procena koja se može dobiti na osnovu dostupnih podataka ukrajinskih ministarstava, uz napomenu da je deo tih informacija pokriven vojnom ili službenom tajnom.

Ako se posmatra samo zvanično zabeležena vojna potrošnja Ukrajine koju prikuplja i obračunava SIPRI, Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja, najznačajnija svetska institucija koja se bavi istraživanjem i kontrolom naoružanja, ona iznosi oko 65 milijardi evra godišnje.

Međutim, SIPRI-jev izveštaj meri ukupnu vojnu potrošnju, koja uključuje tekuće troškove države kao što su plate, oprema, municija, amortizacija i logistika, ali ne uključuje tržišnu vrednost vojnih donacija i opreme koju su saveznici predali Ukrajini.

Najveći deo oružja Ukrajina ne kupuje

Ukrajinski institut za politiku navodi da je, uz obračunatu vrednost oružja i opreme dobijene od partnera, stvarna vojna potrošnja samo za 2024. godinu iznosila više od 125 milijardi evra, a da će tokom ove godine biti još veća.

Institut navodi i da je 2021. godine Ukrajina trošila 5,5 milijardi evra na odbranu, a naredne godine čak 44 milijarde evra, odnosno šest i po puta više. To je najveći godišnji porast koji je SIPRI zabeležio od osnivanja 1966. godine.

Ukrajina finansira vojnu potrošnju kombinacijom budžetskih sredstava, međunarodne vojne i finansijske pomoći, domaće odbrambene industrije i ratnih obveznica. Najveći deo oružja Ukrajina ne kupuje, već ga dobija kroz pomoć ili kreditne aranžmane, dok najveći deo novca ulaže u plate, municiju, popravke, dronove i proizvodnju naoružanja.

„Ukrajina je ukupno potrošila između 100 i 120 milijardi dolara“
Najveći donator su Sjedinjene Američke Države. Prema podacima USAFaktsa, SAD su od početka invazije do sredine ove godine odobrile 182,8 milijardi dolara pomoći Ukrajini kroz hitno finansiranje. Od toga oko 67 milijardi dolara čini bezbednosna pomoć, oružje i vojna oprema – tenkovi, artiljerija, radarski sistemi, municija i drugo.

Prema Institutu za svetsku ekonomiju iz Kila, evropske države (Evropska unija i ostale evropske zemlje) do aprila ove godine isporučile su 72 milijarde evra vojne pomoći Ukrajini. Procena je da je Ukrajina od početka rata do danas potrošila između 100 i 120 milijardi dolara sopstvenog novca, od čega oko 60 do 70 milijardi ide na naoružanje i vojnu opremu, dok ostatak pokriva širok spektar ratnih troškova.

Tu spadaju plate vojnika i dodaci za borbenu opasnost, troškovi logistike, goriva, popravki opreme, komunikacionih sistema i radarske tehnologije. Takođe, tu je i popravka infrastrukture, snabdevanje vojske energijom, vodom i hranom, kao i obnova mostova, puteva i bolnica.

Svetska banka ima tri scenarija

Procenjuje se da je rat do sada koštao globalnu ekonomiju više od dva biliona dolara zbog poskupljenja i izgubljenih ekonomskih prilika. Prema četvrtoj „Brzoj proceni štete i potreba“ (RDNA4), koju rade ukrajinska vlada, Svetska banka, Evropska komisija i Ujedinjene nacije, Ukrajini će u narednih deset godina biti potrebno 524 milijarde dolara za obnovu i oporavak.

To obuhvata vraćanje pre svega stambene, saobraćajne i poslovne infrastrukture na nivo pre rata. Svetska banka, koja vodi i puni fond za obnovu Ukrajine, predstavila je tri scenarija – optimistični, pesimistični i realni.

Optimistični scenario predviđa završetak rata u narednih godinu do dve, stalnu i predvidivu međunarodnu pomoć (Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, druge zemlje) kroz bespovratna sredstva i povoljne kredite. Ta sredstva zatim privlače privatne investitore u obnovu industrije, energetike i transporta, dok ukrajinska administracija efikasno i transparentno koristi novac.

BONUS VIDEO