To je pokazala i izjava genseka NATO Jensa Stoltenberga. Iako su

- Navešćemo da smo spremni da sednemo i razgovaramo o kontroli naoružanja, razoružanju, transparentnosti vojnih aktivnosti, mehanizmima snižavanja rizika i drugim pitanjima koja se tiču evropske bezbednosti, a takođe smo spremni da saslušamo ruske zabrinutosti - rekao je on i dodao da NATO neće razmeštati snage u Ukrajini, što je usledilo nakon što je više članica tog saveza, sa SAD na čelu, saopštilo isto to.

Ipak, za to da ne ispadne kako se sve svelo na popuštanje, pobrinuo se predsednik SAD Džo Bajden, koji je pripretio Putinu „ličnim sankcijama“ ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu. Dodao je i da bi mogao da premesti američke vojnike, ali ne u samu Ukrajinu. Usledilo je i saopštenje Bele kuće da SAD neće jednostrano slati vojsku u tu zemlju, kao i izjava britanskog premijera Borisa Džonsona da nijedna članica NATO trenutno nije spremna da uputi snage u Ukrajinu.

U prilog tome ide i izjava ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je u TV obraćanju naciji izjavio da je rizik od invazije nizak.

- Nema ružičastih naočara, nema detinjastih iluzija, nije sve jednostavno... Ali ima nade. Zaštitite svoje telo od virusa, svoj mozak od laži, a srce od panike - poručio je Zelenski svojim sunarodnicima.

S druge stane, ukrajinski general Aleksander Pavljuk izjavio je da ruski vojnici krenuće u napad 20. februara, posle Zimskih olimpijskih igara (ZOI), koje narednog meseca počinju u Pekingu.

- To je datum koji nas brine - rekao je on, i dodao da Putin ne želi ranije da krene da ne bi uvredio svoje kineske prijatelje skretanjem pažnje sa ZOI, kao prilikom intervencije u Gruziji 2008, koja se desila tokom Letnjih olimpijskih igara u Pekingu.

Ipak, tenzija se, osim povlačenja diplomata iz Kijeva, i dalje održava. Poslednjih nedelja SAD i druge članice NATO pružile su različite vrste vojne podrške Ukrajini da bi se “Rusiji pokazalo da bi napad na Ukrajinu, čak i bez direktne podrške Zapada u trupama imao preveliku cenu“.

Iako NATO zvanično stoji čvrsto iza Ukrajine, Berlin je odbio da šalje vojnu pomoć Kijevu, saopštivši da ima „drugačije gledište prema vojnoj podršci Ukrajini“.

U priči su se našli i Severna Makedonija i tzv. Kosovo, koji su ponudili svoje vojnike Ukrajini i NATO.

Iako je očigledno da su njihovi potencijali bedni, Skoplje i Priština su brže-bolje saopštili da su spremni na akciju. Pošto NATO zna da od njih ne može da očekuje ništa, jedino što su ovim besmislenim postupkom uspeli da dobiju jeste loš tretman kod Moskve.

S druge strane, da li zbog sećanja na to kako se NDH provela na Istočnom frontu ili zbog drugih razloga, tek Hrvatska je najavila da neće slati vojnike. Predsednik Zoran Milanović je izjavio da to ne dolazi u obzir, te da Ukrajini i nije mesto u NATO.

Iako je, kako u ovom trenutku izgleda, Zapad shvatio da u ovoj igri ne može da pobedi, realno je očekivati da se nastavi s održavanjem i pumpanjem tenzija i u narednom periodu da Putinova pobeda ne bi bila očigledna.

BONUS VIDEO: