Iako su i jučerašnji 20. dan rata obeležile žestoke borbe i mrtvi na obe strane, i ukrajinska i ruska strana dale su izjave iz kojih se može zaključiti da su obe spremne za konstruktivne dogovore koji će dovesti do potpisivanja sporazuma.

Oleksij Arestovič, savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika, izjavio je da je do mira moguće doći u roku od nedelju dana do, kako je istakao, maja, ali da će tačno vreme okončanja rata zavisiti od toga koliko je sredstava Kremlj spreman da izdvoji za ovu kampanju.

- Mislim da najkasnije u maju, početkom maja treba da imamo mirovni sporazum, a možda i mnogo ranije. Videćemo. Govorim o najnovijim mogućim datumima - izjavio je Arestovič.

- Sada smo na račvanju puta: ili će doći do mirovnog sporazuma vrlo brzo, u roku od nedelju ili dve, sa povlačenjem trupa i svega, ili će biti pokušaja da se neki, recimo Sirijci, okupe za drugu rundu i kada i njih razbijemo, postignemo dogovor do sredine aprila ili krajem aprila - dodao je on.

Ipak, naglasio je i da je moguće, čak i kada se mir postigne, sitni taktički sukobi da traju još godinu dana.

U prilog njegovim rečima ide i izjava predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je juče ponovio da „mora da prizna da Ukrajini nisu otvorena vrata za članstvo u NATO“, što se može tumačiti i kao signal Moskvi da je taj deo ruskih zahteva takoreći ispunjen. Verovatno kao signal sa Zapada da je zaista tako, na ovo se nadovezao američki ambasador u Ukrajini, koji je juče ponovio da NATO ne razmišlja ni o uvođenju zone zabranjenog leta iznad Ukrajine.

S druge strane, ruska strana je ponovila da je cilj pregovora, između ostalog, vojno neutralan status Ukrajine. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov to je juče ponovio, dodavši da je među zahtevima i demilitarizacija Ukrajine „kako s njene teritorije nikada više ne bi bilo pretnji po Rusiju“.

- Naravno, i obustaviti politiku nacifikacije zemlje, koja je potvrđena u čitavom nizu zakonodavnih akata. To podrazumeva i ukidanje svih diskriminacionih ograničenja u vezi sa ruskim jezikom, obrazovanjem, kulturom i medijima - rekao je Lavrov.

Što se ukrajinske strane tiče, Arestovič je ponovio da  njegova zemlja neće priznati Krim kao deo Rusije, a što bi trebalo da bude signal da će deo pregovora o tom poluostrvu, kao i o statusu Donbasa najverovatnije na kraju biti izdvojen iz sadašnjih i da će postati deo drugih pregovora koji bi mogli da potraju godinama.

- Postoji verzija, na primer, zajedničkog upravljanja. Postoje razni primeri iz istorije. Na primer, Turska sa svojim Kiprom. Ona smatra Severni Kipar svojim, ali to niko drugi u svetu ne priznaje. Postoji milion opcija - rekao je Arestovič tim povodom.

Inače, jučerašnji dan na ratištu obeležile su žestoke borbe i granatiranja oko Kijeva i Harkova, ulične borbe u Mariupolju, kao i granatiranje rudnika u Donjecku.

U Kijevu i okolnim gradovima na udaru projektila i artiljerije našle su se i stambene zgrade. Zvaničnici Harkova saopštili da je grad samo juče granatiran 65 puta, a od početka rata je uništeno 600 stambenih zgrada. Na meti se ponovo našao i aerodrom u Dnjepru na istoku zemlje.

U Mariupolju je došlo do žestokih okršaja proruskih trupa i Azovskog bataljona i vodile su se borbe za svaku kuću. Ruska strana optužila je ukrajinsku da je granatirala rudnik Skočinski u Donjecku, zbog čega je više od 200 rudara ostalo zarobljeno ispod zemlje, ali da su u međuvremenu svi izvučeni na površinu.