Stanovnike brojnih gradova u Ukrajini i juče su probudile sirene za uzbunu. Sirene su se oglasile u Kijevu, Lavovu, Ivano-Frankovsku, Odesi, Dnjepru... Žestoki okršaji vođeni su oko Kijeva i okolnih gradova, Harkova, u smerovima prema Odesi, Mikolajevu, oko Mariupolja, te delovima Donbasa koji su i dalje pod kontrolom ukrajinskih snaga, a koje DNR i LNR smatraju svojom teritorijom.

Ipak, vesti o napretku pregovora između Rusije i Ukrajine pokazale su da je mir ne samo moguć, već i da realno gledano nije daleko.

Naime, predstavnici Kijeva i Moskve izjavili su juče da su mirovni pregovori uznapredovali, te da su stavovi dve strane, koji su na početku bili dijametralno suprotstavljeni, počeli da se približavaju. Da je zaista tako može se videti i iz poslednjih izjava ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, koji je rekao da pregovori s Rusijom „počinju da zvuče realističnije“, ali da je potrebno još vremena da bi se postigao napredak kako bi se došlo do pozicije koja odgovara i Ukrajini. I Mihajlo Podoljak, član pregovaračkog tima Kijeva, rekao da su razgovori s Rusijom bili vrlo teški i da ima fundamentalnih neslaganja, ali da ima mesta za kompromis.

Vladimir Medinski, pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, izjavio je da je tim Kijeva na pregovarački sto stavio ponudu o austrijskoj ili švedskoj varijanti neutralnosti za Ukrajinu. Kako je objasnio, radi se o modelu demilitarizovane države sa sopstvenom vojskom i mornaricom, što u praksi znači da Ukrajina ne bi imala ofanzivno oružje koje bi Rusija mogla da shvati kao pretnju po svoju bezbednost, a što je i jedan od glavnih zahteva Moskve.

- O svim ovim pitanjima se razgovara na nivou rukovodstava ministarstava odbrane Rusije i Ukrajine - rekao je Medinski, te dodao da je na stolu i tema o denacifikaciji, koja je takođe jedna od glavnih stavki u zahtevima Kremlja.

- Tema denacifikacije i strožeg kažnjavanja za veličanje nacizma, neonacizma, ekstremizma je i dalje važna tačka dnevnog reda pregovora – rekao je on.

Da pregovori nisu laki rekao je i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ali je dodao i da ima nade za kompromis, te da su „neke od formulacija sporazuma sa Ukrajinom blizu dogovora“. On je, u svom stilu, rekao da prema onome što su mu rekli ruski pregovarači pregovori ne idu dobro, ali je potom pojasnio o čemu se radi.

- Oni kažu da pregovori nisu laki iz očiglednih razloga. Ipak, ima nade za kompromis. Zajedno sa bezbednosnim garancijama ozbiljno se razgovara i o neutralnom statusu - rekao je Lavrov, dodavši da su ključna pitanja bezbednost ljudi na istoku Ukrajine, demilitarizacija Ukrajine i prava Rusa u toj zemlji, kao što su korišćenje ruskog jezika i sloboda govora.

Među ruskim zahtevima je i da Ukrajina formalno odustane od namere da se ikada priključi NATO, te da formalno prizna provincije Donjeck, Luganjsk i Krim. S obzirom na to da Kijev uporno odbija priznavanje Krima i Donbasa, pretpostavlja se da su baš te stavke one zbog kojih je Lavrov ocenio da pregovori ne idu dobro.

Ipak, sasvim je realno za očekivati da će deo pregovora o Krimu, Donjecku i Luganjsku najverovatnije biti razdvojen od ostalih stavki, ne bi li se što pre došlo do mira koji bi zadovoljio obe strane i, samim time, Moskvi omogućilo da pred svojom javnošću proglasi pobedu i tako opravda ovaj ratni pohod.