Kao i uvek, epicentar dešavanja bio je u sferi šou-biznisa. Kako domaćeg tako i svetskog.

Rizikujući da me osudite, smrt

, uprkos istorijskom i političkom značaju, dobila je i neki vid estradizacije, ali na planetarnom nivou. Tužna vest postala je viralna brzinom svetlosti, senzacionalizam nije izostao u danima koji se broje do najdugovečnije vladarke u istoriji Velike Britanije.

Detalji o njoj i njenom životu unutar kraljevske palate inspiracija su za televizijske i Jutjub priloge, a pored toga, svakodnevno pune novinske stupce i stranice portala celog sveta. Prenos sahrane kraljice Elizabete II otvoriće fenomenološko pitanje da li je ona bila samo monarh ili možda i svetska zvezda broj jedan.

Na lokalnom nivou desilo se venčanje o kome se danima pisalo. Najmlađi brat

, Đorđe, oženio se Aleksandrom Saškom Veselinov, koja je na svoje dodala i ovo magično prezime. Volim žene sa dva prezimena, one sve znaju, one su stručnjaci za sve. Venčanju je prisustvovao i papagaj, mladin kućni ljubimac, Pipi Duga Čarapa. Pored toga, pas im je doneo burme na građanskom venčanju na plaži u Crnoj Gori. Svadba od dva dana, malo zvanica, ali mnogo potrošenog novca.

Pevalo je čak šest poznatih, popularnih i omiljenih izvođača. Zapevao je i Nole. Realno, bez njega, njegov brat i snaja ne bi završili u medijima. Volim dinastiju Đoković, cenim taj razvojni put od građanske porodice do medijske aristokratije. Trenutno su najglamuroznija srpska porodica sa javne scene koja za to ima kvalifikacije. Čestitam mladencima, a kada su u pitanju polemike oko snajki Đokovića, ja sam u timu Saška.

Preminuo je definitivno najveći kompozitor, aranžer i producent popularne domaće muzike

. Pisao je za film, serije i pozorište, ali je svoja remek-dela dao Lepoj Breni i Zdravku Čoliću. Baš ova dva izvođača i zvezde su moja prva asocijacija kada se pomene Kornelije. Biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana. To i jeste.

„Milo moje“, „Pariski lokal“, „Zlatni dan“, „Posle raskoši i sjaja“, „Mače moje“, „Si, Cile, si“, „Stanica Podlugovi“, „Princeza“, „Janoš“, „Perice, moja merice“, „Ti možeš sve“, „Ti samo budi dovoljno daleko“, „Maestro i violina“, „Ruška“, „Sanjam“, „Kraljica tuge“, „Kad zamirišu jorgovani“, „Poželi sreću drugima“ su samo neke od pesama koje je Kovač komponovao ili samo aranžirao, ali sve su nam u krvi.

Gospodine Kovač, večna vam slava i hvala na tome što imam šta da slušam.