Vest da nas je zauvek napustio legendarni

Naime, tako je i na Fejsbuku osvanuo status Džejevog druga iz detinjstva, koji je rečima opisao njegovu veličinu.

Prenosimo ga u celosti.

- Gledam malopre Džeja, Bog dušu da mu prosti, u nekoj staroj emisiji "Balkanskom ulicom" i razmišljam kako da bez patetike opišem momenat kada sam prestao da ga gledam kao pevača već kao jednu divnu, emotivnu mučenu dušu.

- Ne, neću pisati o našem prvom susretu sada već davne '91. godine u "Velikoj Srbiji" nadomak Valjeva kada smo sticajem okolnosti sedeli za istim stolom pomenute kafane u kojoj je on bio zvezda večeri.

- On pevao, društvo i ja pili, povremeno nam se u pauzama pridruživao da malo odmori, baci koju reč sa nama i to je to, ništa bitno.

- Neću ni pisati da sam se tada zamalo rastao od tadašnje devojke, a sadašnje mi žene jer sam "na Džeja" umesto sa njom otišao sa drugaricom na koju je ova moja bila žestoko (ruku na srce sa razlogom) ljubomorna, to je već neka druga priča.

Dolazim ispred jednog kluba na Dorćolu po stranku.

Tih godina sam još uvek radio kao taksista.

Iz kluba izlaze Džej i još neki lik.

Pozdraviše se, zagrliše i lik uđe u auto, a Džej se vrati nazad u klub.

"Ima li posla, bla, bla" znate kako već počinje priču neko ko želi da razgovara sa vama...i načesmo priču.

Vrlo prijatan čovek, miran, kroz razgovor se vidi načitan i obrazovan.

Pričamo, a ja razmišljam kako mi čovek baš nekako ne ide uz Džeja i njegovu ekipu.