Olivera Ćirković otkrila je kako i gde će proslaviti doček.

–Neću slaviti Novu godinu. Doživljavam Novu godinu kao socijalni praznik. Nekako svi živi, ko ima i ko nema, ko je izlazio i ko nije izlazio se skupi nekako i čeka tu Novu godinu i obavezno je slavi negde. Svi su nešto veseli, pijani, a ja imam otpor prema rođendanima i praznicima. To je buntovnik u meni, od malena nisam volela ni da mi se slavi rođendan, niti Nove godine. To doživljavam kao običan dan, ali svima želim sve najbolje– rekla je ona.

Nije tajna da je Olivera neke godine svog života provela u ćeliji.

–Najgori su dani slavlja i nedelje. Onaj koji je napisao Džejevu pesmu „Nedelja“ nije mnogo promašio. Nedelja i praznici su zaista dani kada zatvor staje. Ne ide se na društveno – korisna zanimanja, smanjen je broj stražara, nema uobičajenih aktivnosti i odjednom osetiš tišinu i mir. Vreme staje. Tada postaješ svestan da se to stajanje odužilo i da je praznik, na televiziji gledaš neko šarenilo i slavlje, a ti si u mrtvačkom kovčegu. Odvratni dani, loši dani. Najteži su dani slavlja u zatvoru, uznemirujući, tužni, za zatvorenika, a za običnog čoveka najveseliji – objasnila je Ćirković.

Iako su joj to bili najteži dani tokom odsluženja zatvorske kazne, Olivera ih je ipak obeležavala sa ostalim zatvorenicama.

–Zatvorenice obeležavaju praznike, naročito Božić. Grci su veliki vernici. Oni su pravoslavci, ali obeležavaju Božić po julijanskom kalendaru. Čak i u zatvoru se maksimalno trude da ispoštuju tradiciju. To je jedan poseban ritual. Prisustvovala sam mu i ja, ali nisam preterano učestvovala u proslavi Božića, tih dana bih se osećala grozno i bežala od ljudi – rekla je Olivera.

–Grci su mnogo iskreniji i dublji vernici. Verovatno zato što nisu imali komunizam kao mi. Kod nas postoje generacije i generacije onih koji nisu kršteni niti su privrženi crkvi. Kod nas ima puno pomodarstva kada je vera u pitanju, a mene to strašno nervira- rekla je ona i otkrila da je nakon krštenja promenila odnos prema veri.

–Krštena sam pre nekoliko godina u Veliko Remeti i mnogo sam promenila svoj život, ali i stav prema veri. Duhovno sam uzrasla da bih mogla da shvatim šta je Bog i šta je vera. Veoma sam ponosn na sebe. Ušla sam u mirnu fazu, a u mojim godinama sreća je samo biti miran i to me raduje – priznala je bivša zatvorenica.