Jednog od najpoznatijih i najplodonosnijih kompozitora i producenata savremene muzičke scene, 

Mili potiče iz akademske porodice na koju je veoma ponosan, posebno na roditelje kojima je njegovo i obrazovanje njegovog brata Ivana bilo najbitnije. Ipak kompozitor navodi da iako je danas maher u svom poslu dok je bio đak muzičke škole ništa nije upućivalo na to.

–Ivan i ja smo tako odgajani da smo imali razne aktivnosti, sport, muziku i školu, i ako u tim stvarima dajemo rezultate, bili smo slobodni da radimo šta hoćemo. Roditelji su nas podržavali, pogotovo u muzici. Ivan je bio sjajan pijanista, a ja najlošiji đak u istoriji muzičke škole koja ima tradiciju 200 godina. Nikad ništa nisam vežbao, svirao sam sa 12 dok su svi ostali u grupi imali 9 godina. Bio sam katastrofa, ali sam vrlo rano počeo da pravim pesme. Već sa 9 godina sam dobio prvu nagradu Hrvatske za dečiju poeziju. Stalno me je privlačilo da svoje misli i unutrašnji svet beležim na papiru – ispričao je Mili.

Iako je njegovo detinjstvo bilo bezbrižno, rat u Hrvatskoj je prekinuo dinamiku lepih trenutaka, pa je sa porodicom bio prinuđen da dođe u srpsku prestonicu.

–Došao sam u Beograd bez ičega, u majici i farmerkama, ali i tada sam razmišljao da će se i to završiti i da ću prekinuti tok takvog života, da spavam kod sestre Ninice iza neke peći. Čudan i težak period, ali ja to tako nisam doživljavao – istakao je Milić.