o privatnom životu retko kada govori, a svojevremeno je otvorila dušu i podelila priču o jednom od najtežih trenutaka.

Pevačica je otkrila da je posle porođaja prošla kroz mnogo bolnih trenutaka.

- Dana 11. avgusta 1998. godine porodila sam se u Nemačkoj i na svet donela

. Mesec dana nakon toga, prešla sam u Beograd. Kada se za neku ženu kaže da je u drugom stanju, tada se ne misli samo na to da ima veliki stomak. To drugo stanje ujedno je i splet psiholoških promena koje žena proživljava. Nešto od toga ostane i posle porođaja i tako je bilo i sa mnom. - započela je tada Marta svoju ispovest, a onda otkrila i da je neprestano brinula za svoju mezimicu i samo se nadala da je sa njom sve u redu.

- Ja sam jedno vreme bukvalno bila opsednuta strahom da se detetu nešto ne dogodi. Naročito sam se bojala da ćerkicu stavim sa sobom u kola. Vozim i gledam u retrovizoru kako joj se glavica ljulja i jednostavno strah me je. Roje mi se mračne misli šta bi bilo da se ne daj Bože sudarimo.- opisala je Marta svoje strahove.

U tim prvim danima majčinstva saznala je i kako joj je otac teško bolestan.

- Samo što sam došla u Beograd, tetke su mi javile da mi je otac bolestan. Ni na pamet mi nije padalo da dete stavim u kola i odem da vidim šta mu je. Osim toga, mislila sam, bolestan, pa bolestan, vrlo važno, ozdraviće...

Međutim, njen otac je bio pred smrt što pevačica od brige za ćerkom nije ni pomislila.

- Ne znam koliko dana kasnije, u goste mi je došao rođak iz Bosne. Rekla sam mu da je otac nešto bolestan, a on meni da će sutra otići u Jašu Tomić da ga obiđe. U povratku iz Jaše Tomić rekao mi je da je otac poprilično loše i da ima želju da ode u svoju rodnu Modriču u Republici Srpskoj i da tamo umre, ali da ne može da ustane iz kreveta. Šta sam mogla, odmah sam potegnula neke vezice da mu obezbedim prevoz do Modriče, ali su mi već sutradan javili da je kasno - otac je umro.