Komšije

 otkrile su nepoznate detalje o pevačici iz njenog detinjstva, a Baka Vera iz Donje Mutnice živi preko puta njene kuće, sela gde je Ana odrasla i dobro je se seća iz tog perioda.

– Bila je mnogo dobro dete, veselo, znam je od kada se rodila. Bila je velika maza. Obula bi majčine čizme, koje su joj bile ogromne, i pevala je tu po dvorištu “Čačak, Čačak” od Lepe Brene. Htela je to i uspela je. Svi su je voleli. Živela je u selu sve do preseljenja u Paraćin, gde je išla u osnovnu školu. Mnogo je bila vezana za svog pokojnog oca Dušana, koji je mlad preminuo. On je sahranjen na našem seoskom groblju. Tu je bila i njena baka, ali je ona umrla pre nekoliko godina. Dođe preko leta, bila je prošle godine sa ćerkom Tarom, igrale su se po dvorištu, tamo gde je nekad bila ljuljaška – ispričala je Vera za Kurir, pa je otkrila još neke detalje o nekad nestašnom devojčurku.

– Obavezno dođe svake godine s bratom Markom kad je pomen njihovom ocu, to ne propušta. Marko je rekao da će da dođe, treba nešto da renovira po kući, valjda će uskoro. On je baš vezan za ovu kuću i ne da da se proda – kaže komšinica. Ona je ispričala šta se danas dešava na imanju na kome je Nikolićeva odrasla.

–

– sa osmehom je završila baka Vera.

U Aninoj osnovnoj školi “Stevan Jakovljević”, direktorka Snežana Tanić je istakla da za pevačicu svi imaju samo reči hvale.

– Nisam radila u školi kad je

bila naša učenica, ali sa starijim kolegama mnogo puta sam pričala o njoj, tako da sam od njih zaista čula sve najbolje utiske. Bila je odličan đak, izuzetno energična, onakva kakva je naša Ana i danas. Mi smo je prisvojili i njena prelepa fotografija je sastavni deo monografije škole. Njena učiteljica, kao i nastavnica muzičkog, pričale su mi da su Anu prepoznale kao talentovanu za muziku, tako da je ona učestvovala u priredbama i svim aktivnostima škole gde je bio zastupljen muzički program. Ona je talentovana za sve – ne samo za muziku već i za scenu, glumu – priča Tanićeva i govori da je pre deceniju imala susret sa Aninom majkom Milijanom Nikolić.

–

– ispričala je ljubazna direktorka.

Anin profesor srpskog jezika Zoran Marković, koji joj je držao privatne časove, rekao je da je tada u Nikolićevoj prepoznao potencijal za bavljenje naukom i da je šteta što se tome nije posvetila.