Ana je tada bila je odvojena od svoje bebe, a okolina ju je osuđivala. I njeni roditelji su se našli na stubu srama, selo ih je ogovaralo, što je nju posebno bolelo. Smatrala je da oni ni za šta nisu krivi.

- Posle strašnih unutrašnjih lomova, smestili smo Igora u dom. Veliki komad mog srca tada je otkinut i ta rana nikad neće zaceliti. Smatrali su me glupačom zato što "to" nisam na vreme ubila. Ili sakrila i ostavila u nekoj udaljenoj bolnici. Svakog vikenda putovala sam da zagrlim Igora, koji bi mi se smešio u krevecu, nepogrešivo me prepoznajući. Do sledeće subote u životu su me držali njegov puderasti miris u nozdrvama i otisak njegovih majušnih usana na vratu. Agonija je trajala nekoliko meseci, a onda je glas srca i razuma tu ptičicu vratio u krilo- rekla je Ana svojevremeno.

Kako je Ana jednom prilikom istakla rođenje Igora ju je ubrzalo njenu odluku da se bavi muzikom. Danas njih dvoje imaju odličan odnos, a Igor mamu redovno podržava na koncertima i nastupima.

BONUS VIDEO: