On je u iskrenom razgovoru otkrio da je bio veoma angažovan i poslovno i privatno, te da je uspeo da se proširi na Crnogorskom primorju, gde je tokom leta od temelja renovirao porodičnu kuću u Baošićima.

- Ja nisam dobro, ja sam odlično, zatekle su me teške vesti i žal za mojim kolegama koje su nas napustile, to je moja familija, moja braća i sestre, ljudi s kojima sam isti hleb jeo, koji su ostavili ovom napaćenom narodu veliki kapital. Kad god čujem bilo koju pesmu mojih kolega bude mi puno srce što sam deo njih, tako nećemo umreti nikada. Život je surov, nažalost. Za Marinka nisam znao da je bolestan, oni su to krili od javnosti, što je negde i normalno, nije se čak javljao i na telefon. Tako i Merima, retki su se čuli s njom, hteli su da imaju spokojnu bol i bolest i oni i njihove porodice, ja bih isto uradio da sam bio na njihovom mestu 

- Osim tih teških tema, od kojih ne možemo pobeći, meni će ova godina, hvala bogu, ostati upamćena, osim po mom angažovanju, i po tome što sam uspeo da renoviram kuću na moru u Baošićima, od temelja. Napravio sam raj na Zemlji, što se kaže, to mi je bila želja, da to bude moja porodična zaostavština. Koliko god je godina, s jedne strane, bila crna da crnja ne može mene će ipak ta kuća podsećati i na neke lepe stvari koje je ova godina iznedrila. Samim tim što smo moja porodica i ja živi i zdravi, niko se nije razboleo, što je ogroman uspeh. Imao sam podršku komšija, opštinskih organa, inspekcije, imali su svi razumevanja. Iako moje poreklo vodi iz Nikšića, osećam se kao svoj na svome, svi su bili dobronakloni, nije bilo sujete ni ljubomore, već su mi čak i pomogli, kako sejete, tako i žanjete, tako ide.

On je naglasio da je u fazi kada može da bira kakve će pesme da snima i da nema potrebe da se prilagođava trendovima.

- Ako mislite da sam odustao od pesme, varate se, ja sad treba da snimim pesmu, biće promocija. Nemam ja razlog u ovim godinama da radim nešto komercijalno, da zaradim neke pare od toga, ja želim publici i narodu da ostavim lepe pesme za života, to će biti moji spomenici. Ljuba Kešelj mi je napravio kapitalnu pesmu, nisam mogao, jednostavno, da je ne snimim. Život je danas prebrz, svi jurimo i žurimo za nečim, stres je prisutan konstantno, kad dođem u situaciju da ja slušam lepu muziku, da biram za svoju dušu, to su pesme mojih kolega, poneka i moja, uz suvo vino, da se duša opusti, e to je moj merak, tad uživam maksimalno. Uživam i kad pevam sa sinovima, Mikica je u Kanadi, Bane je tu, on često peva u Novom Sadu. Skoro sam slučajno naleteo u tu kafanu gde je on bio s bendom, naravno, čim sam došao, Bane mi priđe: "Ćale, 'ajde ti nastavi", i tako ja napravim dodatnu atmosferu i to je merak - pohvalio se pevač svojim najvećim bogatstvom, a to je porodica, te se za kraj osvrnuo i na sukob koji je pre desetak godina imao s koleginicom u rijalitiju "Farma" i poručio da ne planira u grob dok se s njom ne izgrli i izljubi.

- Zorica Brunclik i ja smo bili na sudu, jedna presuda je bila u njenu korist, jedna u moju, ja se nadam da je to gotovo, sreli smo se zadnji put na Šabanovoj sahrani. Normalno smo komunicirali, kako drugačije, biće prilike svakako. Nisam čovek koji mrzi, ne volim skandale, rijalitije, ti naši sukobi, da ih tako nazovem, nemaju posebnu pozadinu. To su okolnosti, malo smo bili tvrdoglavi, to je, prema mom mišljenju, glupo i s njene i moje strane, žao mi je što je do toga došlo. Ja i njoj i Kemišu želim svako dobro i njihovoj porodici, ali nećemo umreti a da se ne izljubimo - kroz smeh zaključuje Miloš Bojanić.

BONUS VIDEO: