Ana Ćurčić tešila je

-Je l' moguće? Koji si ti emotivac, a ja mislila nasilnik. Ajde, ne ide kući - rekla je Ana.

-Nije ovo za muškarce - brisao je Dragić suze, pa nastavio:

-Tamo se za stolom trudim da budem hladan, a onda ovde plačem kao pi*ka neka. Slušam komentare da su sve veze fejk i da niko nikoga ne voli. M*š u pi*ku materinu ako vi ne umete da volite neko drugi ume. Verovatno bih potonuo. Sa kim bih provodio vreme... Onda posle ti sumnjaš kao nešto u mene. Sumnajš u moje emocije ili da ću te prevariti. Znaš koliko se trudim oko tebe i da ti ne pravim probleme, svađe, da te zaštitim od konflikata, a posle se ljutiš na mene za sitnicu, ali dobro, nema veze. Sve prođe.

Ivan Dragić nije mogao da obuzda svoje suze. On joj je otvorio dušu u svojim emocijama i priznao koliko mu zapravo ona znači.

-Definicija ljubavi je kad zavoliš nečiju ljutnju, ćutnju, svađe i mane. Koliko god da me je nerviralo to sam i zavoleo kod tebe jer mislim da si bolje čovek od svega. Znaš da mi fali porodica, a još da mi fališ i ti... Jedemo zajedno slatkiše, sve sam radio sa tobom ovde. Drago mi je što sam te upoznao i što te imam. Krivo mi je što nisam bio bolji prema tebi, krvimo mi je ako sam povisio ton i možda te uvredi, nisam imao lošu nameru - otvorio joj se Dragić.