- Tri puta sam počinjao život ispočetka. Rođen sam u Čačku, gde sam i odrastao, a često sam za vreme praznika odlazio na Kosovo i Metohiju kod bake i deke koji nažalost više nisu živi. Moji roditelji su se razveli kada sam imao 17 godina, tada smo moja sestra Jovana i ja otišli da sa majkom da živimo na Kosovu, gde je otpočelo novo poglavlje koje je trajalo oko osam godina. Po završetku školovanja na Kosovu, počeo sam da radim u Zdravstvenom centru u Mitrovici, a to je period kada su tamo bili veliki nemiri i dolazilo je do sporadičnih pucnjava - rekao nam je na početku Marko, koji se potom prisetio martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji.

- I danas se sećam tog 17. marta 2004. godine. Došao je drug po mene automobilom da idemo u školu i krenuli smo ka mostu u Kosovskoj Mitrovici, koji je u blizini tri solitera u kojem su živeli Albanci. U jednom trenutku su se čuli pucnji i video sam ljude kako naviru preko mosta koji razdvaja srpski i albanski deo grada. To su bili Albanci - rekao je Marko koji te trenutke nije doživeo stresno.

- Iz obližnje zgrade odjednom su se čuli jauci, plač i kuknjava. Tada je jedna žena ubijena metkom koji je prošao kroz prozor njenog stana, i danas se sećam njenog imena. Zvala se Jana, a jaukala su njena deca  koja su je pronašla mrtvu - sa knedlom u grlu se prisećao Marko...

Ostatak intervju pročitajte u sutrašnjem izdanju Alo! novina ili pogledajte u video intervjuu koji se nalazi u tekstu.