Većina ljudi proleće dočekuje sa optimizmom. Svet postaje lepši: dani su duži, više je sunca, toplije je, priroda je probuđena, tako da se više vremena provodi u aktivnostima na otvorenom. Ove pozitivne promene u spoljašnjem svetu se odražavaju na povećanje onoga što se zove životna energija ili životni elan. Povećana količina svetlosti utiče na organizam tako da se u proleće povećava i seksualna energija. Zbog svega toga ljudi u proleće postaju vedriji, zadovoljniji, sa više energije, aktivniji na različitim poljima.

S druge strane, proleće kod nekih ljudi izaziva suprotan efekt koji se naziva

ili prolećna letargija, lenjost. Oni primećuju da svakog proleća, naročito na njegovom početku, doživljavaju pad telesne energije: lako se umaraju, postaju lenji, mrzovoljni, gube interesovanja, postaju nemotivisani i pasivni – . Nije reč o nekom poremećaju ili bolesti, već o jednoj sezonskoj pojavi pada životnog elana koju u nekom stepenu doživljava između polovine i dve trećine stanovnika.

Kako objasniti da ljudi na pozitivne promene u svetu oko sebe reaguju umorom i mrzovoljom?

Naši doživljaji su mešavina naših reakcija na svet oko nas i reakcija na ono što osećamo u našem telu. Kada smo odmorni i kada se dobro osećamo u sopstvenom telu, tada su naši doživljaji pretežno reakcija na draži koji dolaze iz spoljašnjeg sveta. Ali ako se neko ne oseća dobro u svom telu, ako ga nešto, na primer, boli, tada su njegovi doživljaji spoljašnjeg sveta “obojeni” tim bolom ili lošim telesnim osećanjem. To je kao kada nekoga stalno boli zub, a nalazi se u situaciji u koja mu je inače veoma pozitivna. Tada će njegov doživljaj biti mešavina prijatnih osećanja koja su reakcija na situaciju i bolne neprijatnosti zubobolje. U toj mešavini oseta i osećanja, neprijatnost će prevladati, tako da će osoba biti mrzovoljna uprkos pozitivnosti situacije.

Razlog za prolećnu

jeste to što se mnogi u proleće ne osećaju dobro u svom telu, tako da te senzacije određuju njihovo raspoloženje.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih se ljudi u proleće ne osećaju dobro u svom telu, a koji kod pojedinih ljudi mogu biti različito zastupljeni. U proleće se u našem organizmu pokreću procesi koji treba da prilagode funkcionisanje organizma višim temperaturama u spoljašnjoj sredini. Razlika između zimskih i letnjih temperatura je velika, tako da tokom proleća mi prelazimo iz zimskog na letnji režim unutrašnjeg funkcionisanja. Reč je o nevoljnim i sporim procesima u kojima učestvuju autonomni nervni sistem i hormonski sistem. Problem sa prolećem je što se smenjuju periodi naglog otopljavanja i naglog zahlađivanja, tako da se ovi procesi pokreću po sistemu “napred-nazad”, što stvara disbalans u funkcionisanju organizma i njegovoj nesposobnosti da potpuno odgovori zahtevima dnevnih aktivnosti.

Toplije vreme dovodi do širenja krvnih sudova i većeg znojenja, što se odražava na relativni pad krvnog pritiska. Zbog toga manje krvi dolazi do mozga koji se od toga brani smanjenjem svoje aktivnosti, i stvaranjem težnje ka vodoravnom položaju tela u kome mozak dobija više krvi. Drugim rečima prolećna lenjost je pokušaj organizma da se zaštiti od promena na koje se još nije adaptirao. Tome treba dodati i povećanu koncentraciju biljnog polena u vazduhu koji izaziva neprepoznate alergijske reakcije manjeg intenziteta. Kod osoba koje su inače u

bilo zbog neke hronične bolesti bilo zbog neke duševne bolesti, prolećni umor i mrzovolja mogu dovesti do njenog pogoršanja.

Prolećni umor i mrzovolju treba prepoznati, a ne koristiti za samooptuživanje zbog lenjosti i “kilavosti”. Najbolje je poslušati svoje telo i usporiti. Za one koji žele da izbegnu ovo stanje najvažniji su stalna fizička aktivnost tokom zimskih meseci i posledična dobra telesna kondicija, a na proleće unošenje dovoljno tečnosti, prilagođena prehrana i dovoljno spavanja.

Još jedan dobar način da ljudi koji imaju problem sa „prolećnim umorom“ mogu pomoći sebi samima jeste unošenje supstance koja se prirodno stvara u organizmu, ali je često nemamo u dovoljnim količinama. Reč je o

, supstanci koja ima važnu ulogu u sintezi nekoliko „hormona sreće“: serotonina, dopamina i noradrenalina. Preporučuje kod stanja umora, iscrpljenosti, pada energije, raspoloženja, jer doprinosi dobrom radu mozga i nerava.

 

Istraživanja su pokazala da je SAMe najbolje uzimati zajedno sa kompleksom B vitamina, koji takođe doprinosi boljem radu nervnog sistema. Obe supstance sadržane su u preparatu

. Redovno uzimanje kapsula, prema sopstvenom iskustvu, pomaže da se simptomi prolećnog umora i mrzovolje ublaže i lakše prevaziđu.