Stvaranje krvnih ugrušaka mogu da prekinu dotok krvi u vitalno područje i izazovu blokade krvnih sudova u nogama, stomaku i plućima. Spoljna

Box: temperatura
može igrati važnu ulogu u ovom procesu i povećati rizik. Bilo da je vruće i sunčano ili hladno i mraz, organizam se bori da unutrašnje stanje ostane isto.

Uprkos naporima organizma da nas zaštiti od naglih temperaturnih promena, postoje mnogi zdravstveni rizici povezani sa niskim temperaturama, a posebno je zabrinjavajuće to što hladno vreme može da podstakne stvaranje štetnih krvnih ugrušaka, zato se više srčanih i moždanih udara dešava nakon zahlađenje", tvrde britanski kardiolog Mark Vajtli.

Box: Krvni ugrušci
koji se pojavljuju u arterijama koje vode do dela srčanog mišića mogu izazvati srčani udar. A naslage nalik gelu koje blokiraju arteriju u mozgu mogu izazvati moždani udar. Ova hitna medicinska stanja mogu biti opasna po život i zahtevaju hitnu pomoć.

"Iznenadne promene temperature, recimo, kada uđemo u toplu zgradu sa centralnim grejanjem nakon što smo bili na hladnoći, mogu izazvati toplotni stres za telo. To znači da organizam mora više da radi da bi se održala konstantna temperatura. Ovaj termički stres može imati direktan uticaj na viskozitet krvi, čineći je lepljivom i verovatnije da će se zgrušati", tvrdi doktor Vajtli.

Istraživanje, objavljeno u časopisu "International Angiologi", takođe tvrdi da su niže temperature "značajno povezane“ sa dubokom venskom trombozom - zdravstveno stanje koje se javlja kada se krvni ugrušak formira u dubokoj veni.

Kako se zaštititi?

Britanski kardiolog navodi da da nas fizička aktivnost može zaštititi od ovog rizika.

"Kretanje takođe može pomoći jer to održava protok krvi po telu što može sprečiti zgrušavanje", tvrdi i podseća da je pravovremena medicinska pomoć od životne važnosti.