Dok se temperatura u telu podiže, hiljade znojnih žlezda počinju da se pripremaju da ohlade telo. Prosečna osoba poseduje oko 2,6 miliona znojnih žlezda – ugrađeni termostat. Ovaj sistem čine ekrine i apokrine žlezde.

Znoj koji potiče iz oba tipa ovih žlezda nema miris. Miris tela potiče od bakterija koje žive na koži. Bakterije metabolišu proteine i masne kiseline koje luče ekrine žlezde proizvodeći miris. Na miris često utiče tip bakterija koje žive na koži i vrsta hrane koju čovek jede.

Često neprijatan miris je razlog zašto su se

Antiperspiranti sadrže aktivni sastojak za koji je naučno dokazano da ubrzava starenje mozga i uzrokuje Alchajmerovu blest.

Dezodoransi funkcionišu tako što ubijaju bakterije koje žive na koži. Komercijalni dezodoransi često sadrže hemijske arome koje ometaju hormone, apsorbuju se u kožu i ometaju endokrini sistem.

Prirodni dezodoransi koriste esencijalna ulja na biljnoj bazi kao alternativu hemikalijama. Mnoga esencijalna ulja daju veću snagu dezodoransima zato što često poseduju antibakterijska svojstva.

Antiperspiranti, s druge strane, funkcionišu potpuno drugačije. Oni blokiraju znojne žlezde ne dozvoljavajući im da luče proteine i masne kiseline.

Većina antiperspiranta se proizvodi sa solima aluminijuma kao što su aluminijum hlorid, aluminjum hlorohidrat ili aluminijum-cirkonijum jedinjenja.

Aluminijum je 1986. godine prvi put prepoznat kao neurotoksin u SAD, kada je izdata dozvoljena količina aluminijumovih soli u vodi koja iznosi 0,05 do 0,2 mg/l.

Jedno istraživanje koje je sprovedeno 2010. godine je pokazalo da aluminijumove soli mogu povećati nivo glijalne aktivacije, zapaljenskih citokina i amiloidnih prekursora proteina u mozgu. Ovo su sve indikatori ubrzanog starenja mozga.

Na proizvodima se često i označava da upotreba proizvoda može izazvati oštećenja bubrega.