Godinama unazad, lekari su izjavljivali da niske doze aspirina mogu da spreče

, tako što onemogućavaju nastanak krvnih ugrušaka. Sada se, međutim, taj savet menja posebno za jednu grupu ljudi!

Zbog čega je

 uopšte bio preporučen na ovaj način? Bolest koronarnih arterija, koja podrazumeva da se one sužavaju ili postaju blokirane zbog naslaga plaka, najčešća je bolest kardiovaskularnog sistema. Kada su arterije sužene, a telo pokušava da kontroliše situaciju, nastaju krvni ugrušci. Ali oni se potom mogu zaglaviti u prethodno suženom krvnom sudu i sprečiti dotok krvi sa kiseonikom do srca ili mozga. Drugim rečima, ova bolest može da izazove

ili moždani udar.

Krvni ugrušci postaju češći kako starimo, i najpodložniji su im stariji od 65 godina. Zbog toga su lekari često preporučivali preventivno uzimanje aspirina koji je razređivač krvi. Onima koji su u riziku, savetovalo se da uzimaju niske doze svakog dana, kao prevenciju.

Sada je "Njujork tajms" objavio nove preporuke američkih lekara, koji odustaju od savetovanja pacijentima starijim od 60 godina da preventivno uzimaju aspirin. Njihovo upozorenje zasnovano je na "sve većem broju dokaza" da neželjenih efekata ima više, nego pozitivnih.

"Ne počinjite sa preventivnim uzimanjem aspirina, osim ako vam je to izričito savetovao lekar. Više ne postoji uopštena preporuka da bilo koji pacijenti u riziku od bolesti srca treba da uzimaju aspirin", navodi dr Čien-Ven Cang.

"Primarna prevencija mora biti u skladu sa grupom koja će osetiti blagotvorno dejstvo, i imati najmanji rizik od komplikacija", upozorio je on.

Među komplikacijama su krvarenja u mozgu, stomaku ili crevima, i rizik nije mali.

"Ako imate manje od 60 godina, ali nemate istoriju kardiovaskularnih bolesti, pitajte lekara da li je neophodno da uzimate aspirin. Ali ako imate više od 60, ne uzimajte ga na svoju ruku jer postoji rizik od krvarenja", navodi "Njujork tajms".